Ko je ikad čuvao kukuruz u koševu ili pšenicu u džakovima na tavanu, zna koliko robe svake zime ode na miševe, vlagu i žižak. Plastični silosi taj problem rešavaju na jednostavan način. Zrno ili krmna smeša stoje u zatvorenom, glatkom sudu koji ne propušta vodu, ne rđa i ne upija mirise. Hrana izlazi odozdo, tačno onoliko koliko treba za jedno hranjenje. Na porodičnim farmama po Mačvi, Pomoravlju i oko Valjeva ovakvi silosi se sve češće viđaju pored svinjca ili živinarnika. Ovde su objašnjeni izbor zapremine, oblik dna, punjenje, provetravanje, kao i propusti zbog kojih se hrana pokvari već za par nedelja.
Plastični silos je vertikalni sud od polietilena visoke gustine, poznatog kao PEHD ili HDPE, sa konusnim dnom i otvorom za punjenje na vrhu. Kod Ghibliplasta se plašt izrađuje tehnologijom spiralnog namotavanja, čime zid dobija ujednačenu debljinu po celom obimu. Limeni silosi imaju smisla u otkupnim centrima gde se drže hiljade tona žita. Na manjem gazdinstvu njihove mane brzo izađu na videlo. Spojevi rđaju, naročito u zoni gde se skuplja kondenzat, a s godinama dolazi red na farbanje i krpljenje. Polietilen ne korodira. Premazi, remont i antikorozivna zaštita ovde ne dolaze u obzir. Unutrašnji zid je potpuno gladak, smeša se ne lepi za njega i lakše klizi ka izlazu, umesto da ostane zaglavljena u ćošku i užegne.
Najveći broj kupaca su stočari. Silos za stočnu hranu se postavlja pored štale, a smeša iz njega ide pužnim transporterom pravo u hranilice, bez nošenja džakova i prosipanja po dvorištu. Isti silos dobro čuva kukuruz, ječam, pšenicu, sojinu sačmu i peletiranu hranu za koke nosilje i brojlere. Mešaone u njega sipaju premikse i dodatke. Mlinovi drže brašno, stolarske radionice piljevinu. U industriji služi za granulat, cement ili kreč. Polietilen je zdravstveno ispravan za kontakt sa hranom i ne otpušta nikakve materije. Uskladištena roba zato zadržava miris i ukus kakav je imala na dan punjenja.
Računica počinje od dnevne potrošnje, ne od toga koliko prostora ima u dvorištu. Tov od dvadesetak svinja i jato od par stotina koka troše potpuno različite količine. Zapremina silosa bira se tako da jedno punjenje bude potrošeno pre nego što smeša počne da gubi svežinu. Prevelik sud deluje kao dobra investicija, ali hrana u njemu leži mesecima. Vitamini u premiksu slabe. Na dnu se skuplja stari sloj. Bitna je i zapreminska masa robe, jer kubik pšenice teži primetno više od kubika peleta ili brašna. Gazdinstvu koje koristi dve ili tri vrste hrane bolje odgovaraju dva ili tri manja silosa u nizu, svaki za svoju smešu, nego jedan ogroman. Ghibliplast izrađuje silose po meri, od manjih jedinica za dopunu hranilica do velikih skladišnih sudova, prema visini objekta i godišnjoj potrošnji.
Ravno dno je najčešći izvor muke. Materijal u sredini iscuri, dok po obodu ostaje prsten stare hrane koji niko ne primeti dok ne počne da miriše. Konusno dno usmerava celu masu ka jednom izlazu. Ugao konusa se određuje prema robi. Zrno kukuruza i pšenice teče lako, brašnaste smeše i sačma znatno teže, zbog čega im treba strmiji konus. Preblag nagib stvara iznad izlaza takozvani svod, šupljinu ispod sabijenog sloja, i pražnjenje stane. Domaćini tada lupaju čekićem po zidu, što silosu nimalo ne prija. Pametnije je odmah predvideti reviziono okno za čišćenje i, za teže materijale, mali vibrator na konusu.
Ovo je pravilo koje se ne preskače. U silos ide samo suvo zrno. Za pšenicu se kao bezbedna granica za duže čuvanje obično navodi oko 13 odsto vlage, za kukuruz oko 14 odsto. Klip koji se u oktobru bere iz polja ima osetno više, pa kukuruz pre skladištenja prolazi kroz sušaru. Vlažno zrno u zatvorenom sudu počinje da se greje, razvija se buđ, a sa njom i mikotoksini. O aflatoksinu se kod nas mnogo pričalo posle sušne 2012. godine, kada je problem stigao sve do mleka u prodavnicama. Nijedan silos, od kog god materijala bio, ne može da popravi zrno koje je u njega sipano vlažno. Merač vlage košta malo u odnosu na tonu bačene hrane.
Jesen i proleće su najrizičniji. Danju sunce zagreje plašt, noću temperatura padne, vlaga iz vazduha unutar suda se kondenzuje na zidovima i curi na gornji sloj hrane. Tu nastaju kore i grudve. Ventilacioni otvor na krovu silosa izjednačava pritisak sa spoljnim vazduhom i odvodi vlagu. Polietilen slabije provodi toplotu od lima, zbog čega temperaturni udari unutra stižu blaže. Silos na otvorenom dobro je postaviti sa severne strane objekta ili u hlad drveta. Otvor za ventilaciju treba proveriti svake jeseni, jer ga paukova mreža i prašina od brašna lako zapuše.
Koš od letava je otvoren za sve. Pacovi prolaze kroz rupe, ptice sleću odozgo, žižak se seli iz starog kukuruza u novi. Zatvoren silos sa zaptivenim poklopcem zaustavlja veći deo tih gostiju već na ulazu, pod uslovom da su svi otvori stalno zatvoreni. Nova roba se nikada ne sipa preko ostatka prošlogodišnje. Larve iz starog sloja brzo pređu u sveže zrno i za mesec dana zaraze celu turu. Pre svakog punjenja silos se isprazni do kraja, prebriše i proveri da na konusu nema zalepljenih grudvi. Gladak zid se čisti za tren, nema pukotina kao kod betona.
Mesto se bira prema dve stvari. Kamion mešaone ili traktor sa prikolicom mora da priđe dovoljno blizu za punjenje, dok put hrane od silosa do hranilica treba da bude što kraći. Podloga je ravna armiranobetonska ploča, dimenzionisana za masu punog suda, bez ispupčenja i ulegnuća. Silos se ne stavlja pored đubrišta niti na deo dvorišta gde se posle kiše zadržava voda. U Banatu i drugim krajevima gde duva košava, ankerisanje za ploču nije stvar izbora. Plastični silos je lakši od limenog i betonskog, transport i postavljanje idu brže, a teška mehanizacija na imanju nije potrebna.
Mešaone krmnih smeša najčešće pune silose pneumatski, direktno iz kamiona, kroz cev koja se priključi na otvor pri vrhu. Na manjim imanjima zrno se ubacuje elevatorom ili pužom iz prikolice. Na dnu se nalazi šiber, ručni ili motorni zasun koji otvara i zatvara protok. Ispod njega se priključuje pužni transporter, koji hranu vodi u automatske hranilice ili u kolica. Dobro izabran konus znači da se silos prazni ravnomerno, bez ručnog prebacivanja lopatom. Nivo hrane prati se senzorom ili kroz revizioni otvor, pa nova tura stiže na vreme.
GHIBLIPLAST je porodično preduzeće iz Osečine, osnovano 2009. godine. Proizvodnja se nalazi u Popučkama kod Valjeva, gde nastaju plastični silosi, rezervoari, kace i septičke jame od polietilena i polipropilena. Svaki silos radi se po meri kupca, sa zapreminom, prečnikom, uglom konusa i opremom koji odgovaraju konkretnom gazdinstvu ili pogonu. Plašt sa UV zaštitom podnosi temperature od minus 30 do plus 80 stepeni, boja se bira po želji. Isporuka plastičnih silosa organizuje se u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Suboticu, Zrenjanin, Šabac, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Valjevo, Loznicu, Sombor, Leskovac, Jagodinu, Vranje i sva manja mesta. Za ponudu je dovoljno da javite koliko grla imate, koju hranu čuvate i gde silos treba da stoji.
