Plastične pravougaone kade su otvoreni sudovi pravougaonog ili kvadratnog oblika, izrađeni od polipropilena ili polietilena visoke gustine, namenjeni potapanju, prihvatanju, mešanju i privremenom čuvanju tečnosti. Zbog svog oblika maksimalno iskorišćavaju raspoloživi prostor, pa staju uz zid, u niz i u postojeće linije, tamo gde okrugli sud ostavlja neiskorišćene uglove. Najčešće se koriste u galvanizaciji i površinskoj obradi metala, u linijama za odmašćivanje, nagrizanje, dekapiranje, fosfatiranje i ispiranje, zatim u prehrambenoj industriji za pranje i potapanje namirnica, u proizvodnji kozmetike i hemije, u laboratorijama, u ribarstvu za transport i držanje ribe, kao i u poljoprivredi za potapanje sadnica i pripremu rastvora. Dno može biti ravno, blago nagnuto ka ispustu ili u obliku levka, u zavisnosti od toga koliko je važno potpuno pražnjenje. Kade se izrađuju isključivo po meri, prema tačnim dimenzijama koje proces zahteva.

Osnovni materijali su polipropilen, poznat kao PP, i polietilen visoke gustine, poznat kao PEHD. Polipropilen se koristi kada je potrebna veća krutost zida, rad na povišenim temperaturama i otpornost na kiseline i baze u industrijskim procesima, pa je on najčešći izbor kod galvanskih kada. Polietilen visoke gustine se bira kada su važne veća elastičnost i otpornost na udarce, naročito kod kada koje se premeštaju ili rade na niskim temperaturama. Oba materijala su zdravstveno ispravna i pogodna za kontakt sa hranom, pa se kade bez ograničenja koriste i u prehrambenoj proizvodnji. Debljina zida se najčešće kreće od pet do dvadeset milimetara, u zavisnosti od dimenzija i visine stuba tečnosti. Svi spojevi se izvode zavarivanjem ekstruderom, čime se dobija monolitna konstrukcija bez lepka i zakivaka, u kojoj nema mesta na kojima bi moglo doći do curenja ili zadržavanja nečistoće.

Kod okruglog suda pritisak tečnosti se ravnomerno raspoređuje po obimu i zid radi na zatezanje, što je za plastiku najpovoljnije opterećenje. Kod pravougaone kade zidovi su ravni, pa ih pritisak tečnosti savija ka spolja, a savijanje je znatno nepovoljnije jer izaziva trbušenje i trajnu deformaciju. Zbog toga se pravougaone kade obavezno izrađuju sa ojačanjima. Najčešće se po obodu postavlja horizontalna traka koja ukrućuje gornju ivicu, a po zidovima se zavaruju vertikalna rebra od istog materijala. Kod većih dimenzija se dodaju i poprečne zatege koje povezuju naspramne zidove i preuzimaju silu koja bi ih razdvajala. Kada je kada vrlo velika, ojačanja se izvode i kao čelični okvir sa spoljne strane, zaštićen od korozije. Sve to se određuje proračunom prema dužini, širini i visini punjenja, jer ista debljina zida nije dovoljna za kadu od pola metra i za kadu od dva metra visine.

Polipropilen i polietilen visoke gustine imaju izuzetno široku hemijsku otpornost, pa se pravougaone kade svakodnevno koriste za rastvore kiselina, baza, soli i deterdženata. Materijal ne rđa i ne razgrađuje se u kontaktu sa agresivnim medijima, pa nema pojave rupica, ljuštenja i curenja koja se javljaju kod metalnih i betonskih sudova. Ipak, otpornost nije neograničena i zavisi od tri stvari, od vrste hemikalije, od njene koncentracije i od radne temperature. Otpornost opada kada temperatura raste, pa isti materijal koji odlično podnosi kiselinu na dvadeset stepeni može biti neodgovarajući na sedamdeset stepeni. Zbog toga je pri poručivanju obavezno navesti tačan sastav kupke, koncentraciju i radnu temperaturu, kako bi se izabrao pravi materijal i odgovarajuća debljina zida. Za grejane kupke se izrađuju kade sa duplim zidom ili sa ugrađenim grejnim registrom, a po potrebi i sa ivicom za odsisavanje isparenja.

Galvanske kade su posebna vrsta pravougaonih kada namenjenih linijama za površinsku obradu metala. Pored otpornosti na agresivne rastvore, one moraju da izdrže i povišenu radnu temperaturu, stalno uranjanje i vađenje delova i mehanička opterećenja koja pri tome nastaju. Zbog toga se izrađuju od polipropilena povećane debljine, sa pojačanim gornjim obodom koji prihvata nosače i šine, i sa ojačanjima po celom plaštu. Vrlo često se predviđaju nosači za katodne i anodne šine, mesta za kačenje bubnjeva i korpi, kao i bočni kanal za odsisavanje isparenja koji se povezuje na ventilacioni sistem pogona. Za zagrevanje kupke se ugrađuju grejni registri od plastike ili od titanijuma, a za mešanje rastvora perforirane cevi za uduvavanje vazduha po dnu kade. Sve se to planira pre izrade, jer se svi elementi zavaruju u toku proizvodnje i time postaju sastavni deo konstrukcije.

Pošto se kade rade isključivo po meri, dimenzije se određuju prema procesu i prema raspoloživom prostoru, a ne prema standardnim veličinama. Male kade za laboratorije i doziranje počinju od nekoliko desetina litara, dok velike industrijske kade u galvanskim linijama i bazenima dostižu više hiljada litara. U praksi su najtraženije kade između dvesta i tri hiljade litara. Pri određivanju dimenzija polazi se od veličine delova koji se potapaju, od potrebnog nivoa rastvora iznad njih i od prostora za nosače i korpe. Uvek se ostavlja rezerva u visini, jer nivo raste kada se u kadu uroni predmet, pa se prelivanje sprečava odgovarajućom rezervom ili ugradnjom prelivnog kanala. Kod vrlo dugih kada se pažljivo planira i transport, jer gotov komad mora da prođe kroz vrata i prolaze u pogonu. Kada je to problem, kada se isporučuje u segmentima i zavaruje na licu mesta.

Ravno dno je najjednostavnije i najpovoljnije rešenje, pogodno kada se kada retko prazni do kraja i kada sadržaj ne stvara talog. Koso dno sa padom ka ispusnom otvoru se bira kada je potrebno da se kada isprazni potpuno i brzo, bez zaostajanja tečnosti u uglovima. Takvo rešenje je gotovo obavezno u prehrambenoj proizvodnji, gde se sud pere posle svake šarže, kao i kod rastvora koji talože čvrste čestice. Za rastvore sa mnogo taloga se izrađuje dno u obliku levka ili sa udubljenim džepom u kome se talog skuplja i odakle se povremeno ispušta. Ispusni otvor se postavlja u najnižoj tački, a njegov prečnik se bira prema gustini sadržaja, jer gušći rastvori traže širi izlaz. Kod kada sa ravnim dnom se ponekad predviđa i mali sabirni džep, čime se dobija bolje pražnjenje bez potrebe za kompletnim kosim dnom.

Oprema se uvek planira pre izrade, jer je najbolje da svi priključci budu zavareni u toku proizvodnje, a ne naknadno probijani. Standardno se ugrađuju ispusni ventil na dnu ili sa strane, nastavak za crevo, prelivni otvor koji sprečava izlivanje pri prepunjenju i priključci za dovod i odvod. Za praćenje količine se postavlja nivokaz sa providnim crevom ili merna letva sa oznakama zapremine. Po zahtevu se izrađuju poklopci, ravni ili kosi, sa šarkama ili odvojivi, kao i kanal za odsisavanje isparenja kod hemijskih kupki. Za zagrevanje se ugrađuju grejni registri ili elektro grejači sa zaštitom, a za mešanje perforirane cevi za vazduh ili nosač za mešalicu. Dodatno se predviđaju nožice, točkovi za pomeranje, ušice za dizanje, čelični okvir za ojačanje kod velikih kada, kao i pregradni zidovi kada se u jednoj kadi odvija više faza procesa.

Održavanje je jednostavno zahvaljujući glatkoj i neporoznoj površini materijala, na kojoj se nečistoća slabo zadržava. Posle upotrebe je najčešće dovoljno ispiranje mlazom vode, a kod masnijeg ili lepljivog sadržaja se koristi blagi deterdžent uz meku četku ili sunđer. Ne preporučuje se čišćenje oštrim metalnim predmetima i grubim abrazivnim sredstvima, jer ostavljaju ogrebotine u kojima se kasnije zadržavaju ostaci i u kojima se lakše razvijaju naslage. Za dezinfekciju u prehrambenoj proizvodnji se koriste uobičajena sredstva na bazi hlora ili peroksida, uz obavezno ispiranje čistom vodom. Vruća voda se može koristiti, ali uz poštovanje gornje granice radne temperature materijala. Kod galvanskih kada se povremeno uklanja talog iz sabirnog džepa i proverava prohodnost ispusnog ventila. Redovno treba pregledati i stanje zatega i rebara, jer njihovo popuštanje je prvi znak da je kada preopterećena.

Cena zavisi od dimenzija, debljine zida, vrste materijala i broja potrebnih ojačanja. Pravougaona kada je po pravilu skuplja od okrugle iste zapremine, jer traži rebra, obodne trake i zatege koje se posebno izrađuju i zavaruju, pa ima znatno više rada. Veća visina punjenja podiže cenu brže nego veća površina, jer direktno utiče na pritisak na zidove. Na cenu bitno utiče i sadržaj, jer agresivne hemikalije i povišene radne temperature traže poseban izbor materijala i veću debljinu. Značajnu stavku čini oprema, odnosno ventili, poklopci, nivokazi, grejni registri, kanali za odsisavanje, nosači šina, mešalice i čelični okviri. Kod kada koje stoje na otvorenom dodaje se UV stabilizovan materijal. Izrada po meri je osnovni način rada, pa je za tačnu ponudu dovoljno navesti dužinu, širinu i visinu, vrstu i temperaturu sadržaja, oblik dna i spisak potrebne opreme.