GHIBLIPLAST splavovi su plutajuće kuće na vodi izrađene od visokokvalitetnih materijala, sa atraktivnim enterijerom i eksterijerom, dizajnirane tako da pružaju moderan dizajn, vrhunski komfor, stabilnost i sigurnost u prirodnom ili urbanom okruženju.

Da. Kuće na vodi imaju konceptualne planove koji se mogu modifikovati u skladu sa željama i potrebama kupaca, omogućavajući personalizovanu izradu i raspored elemenata

Izrada ključ u ruke znači da se ceo posao vodi na jednom mestu, od prve ideje do trenutka kada se u objekat useljava. To obuhvata izradu plovne osnove, odnosno pontona koji objekat drži na vodi, izradu noseće konstrukcije, zidova, krova i podova, zatim vodovodne i elektro instalacije, stolariju, kupatilo, kuhinju i završnu obradu. U posao ulazi i transport do lokacije, sidrenje ili vezivanje uz obalu i puštanje objekta u upotrebu. Prednost ovakvog pristupa je što investitor ne mora da usklađuje više izvođača, ne gubi vreme na dogovaranje između njih i ne snosi rizik kada nešto ne legne kako treba. Sve dimenzije, raspored prostorija, izgled i nivo opremljenosti se dogovaraju unapred, a objekat se izrađuje po meri, prema tome kako se planira korišćenje, da li je u pitanju vikendica, stalno stanovanje ili izdavanje gostima.

Splavovi se izrađuju na atestiranim plastičnim pontonima, koji su najbolji izbor za izgradnju objekata na vodi. Pontoni su napravljeni od polietilena visoke gustine (HDPE) — materijala sa izuzetnim mehaničkim karakteristikama, posebno otpornim na lom, što obezbeđuje dugotrajan i stabilan temelj za splav

GHIBLIPLAST splavovi se isporučuju u različitim fazama izrade sa kvalitetnom opremom, u zavisnosti od stepena funkcije i zahteva kupaca. Firma garantuje odličan kvalitet, atraktivan izgled i veoma pristupačne cene, koje zavise od stepena izrade, materijala i zahteva kupca

Ranije su se splavovi pravili na metalnim buradima, ali su ona imala kratak vek, jer u vodi vremenom prorđaju, počnu da propuštaju i objekat počne da tone na jednu stranu. Plastični pontoni od polietilena visoke gustine taj problem nemaju, jer materijal ne rđa i ne razgrađuje se u vodi, ni u slatkoj ni u slanoj. Otporni su na udarce, na led, na sunce i na naftne derivate koji se u vodi mogu naći. Pontoni se izrađuju kao zaptiveni elementi, a po potrebi se pune stiroporom, tako da i u slučaju oštećenja spoljnog zida ne dolazi do naglog gubitka nosivosti, jer ispuna i dalje pluta. Zbog toga je splav na plastičnim pontonima znatno sigurniji i stabilniji. Uz to, pontoni se izrađuju u tačnim dimenzijama i pravilnom rasporedu, pa je objekat u ravni i ne naginje se pri kretanju ljudi.

Veličina zavisi od namene, od broja korisnika i od uslova na lokaciji. Manji splavovi za vikend odmor najčešće imaju od dvadeset do četrdeset kvadrata, sa jednim ili dva ležaja, kuhinjom i kupatilom, i uz njih ide terasa koja se koristi veći deo vremena. Kuće na vodi za stalno stanovanje ili izdavanje se rade i preko šezdeset kvadrata, sa više soba, prostranom dnevnom sobom i velikom terasom, a ponekad i sa spratom ili krovnom terasom. Svaki dodatni kvadrat znači i veću težinu, pa se broj pontona povećava kako bi nosivost ostala sa dovoljnom rezervom. Ograničenje najčešće ne postavlja izrada, već lokacija, jer treba računati na dubinu vode, na širinu i na pristup pri dovlačenju objekta. Zbog toga se dimenzije uvek dogovaraju zajedno sa lokacijom na kojoj će splav stajati.

Kuća na vodi se opremi kao i svaki drugi objekat. Ugrađuju se kupatilo sa tušem, kuhinja, bojler, grejanje, klima uređaj, kompletna elektro instalacija sa razvodnom tablom i osiguračima, vodovodna instalacija i rezervoari za vodu. Za otpadne vode se postavlja zatvoren rezervoar ili uređaj za prečišćavanje, jer ispuštanje u vodu nije dozvoljeno. Struja se dovodi kablom sa obale, a tamo gde to nije moguće koriste se solarni paneli sa baterijama i agregat kao rezerva. Pijaća voda se dovodi sa obale ili se skladišti u rezervoaru koji se povremeno dopunjava. Od enterijera se radi sve što investitor želi, od pločica i parketa do ugradnog nameštaja. Uvek se vodi računa o težini opreme, jer sve što se ugradi ulazi u proračun nosivosti, pa se raspored planira tako da objekat ostane u ravnoteži.

Postavljanje splava i kuće na vodi podleže propisima, i to je deo posla koji treba rešiti pre nego što se počne sa izradom. U zavisnosti od lokacije, traži se saglasnost upravljača vodnog puta, saglasnost za korišćenje vodnog zemljišta i vezivanje uz obalu, a često i upis plovila i redovni pregled. Uslovi se razlikuju od reke do reke i od opštine do opštine, pa se pre svega proverava šta konkretno mesto zahteva. Posebno se pazi na način rešavanja otpadnih voda i na zaštitu vodotoka, jer je to najčešći predmet kontrole. Preporučuje se da se dokumentacija reši na početku, jer se time izbegava situacija da gotov objekat ne može da se postavi tamo gde je planirano. U okviru posla ključ u ruke se najčešće pomaže i savetom oko toga šta treba pribaviti.

Splav se ne pričvršćuje kruto, već se vezuje tako da može da prati promenu nivoa vode. Najčešće se koriste sidrenje i vezovi za obalu preko užadi ili lanaca sa dovoljnom dužinom, a na mestima gde je razlika u vodostaju velika koriste se vertikalni stubovi uz koje objekat klizi gore i dole, pa ostaje na mestu bez obzira na nivo. Upravo je to najveća prednost plovnog objekta, jer se pri porastu vodostaja podiže zajedno sa vodom umesto da bude poplavljen. Pri jakom vetru i naletu vode je važno da vezovi budu pravilno postavljeni i redovno kontrolisani, jer se najveći broj problema u praksi dešava zbog dotrajalog užeta ili slabo postavljenog sidra. Pri projektovanju se računa i na led, pa se u područjima gde se voda ledi predviđa zaštita pontona.

Plastični pontoni traju vrlo dugo, jer materijal u vodi ne rđa, ne truli i ne upija vlagu, pa se njihov vek meri decenijama. Održavanje pontona se svodi na povremeni pregled i čišćenje naslaga, algi i školjki sa donje strane, koje se vremenom nakupljaju i povećavaju težinu. Konstrukcija se pregleda jednom godišnje, sa proverom spojeva i antikorozivne zaštite ako je čelična. Vezovi, užad, lanci i sidra se proveravaju redovno, jer su oni najizloženiji habanju. Sam objekat se održava kao i svaka kuća, uz nešto više pažnje zbog vlage, pa se prozori, vrata i spoljna obrada povremeno obnavljaju. Rezervoari za vodu i za otpadnu vodu se prazne i peru po potrebi. Uz redovnu kontrolu splav ostaje u dobrom stanju dugi niz godina, a najveći deo problema nastaje upravo tamo gde se pregledi preskaču.

Kuće na vodi su postale vrlo tražene u turizmu, jer nude boravak na reci sa pogledom i mirom kakav klasičan smeštaj ne može da pruži. Zbog toga se veliki broj objekata i pravi upravo za izdavanje, sa više odvojenih soba, prostranom terasom i opremom po ugledu na apartmane. Kod takvih objekata se posebno vodi računa o bezbednosti gostiju, pa se predviđaju ograde na terasi, sigurne stepenice, prilaz sa obale, protivpožarna oprema i pojasevi za spasavanje. Isto tako je važno rešiti snabdevanje vodom i strujom i zbrinjavanje otpadnih voda, jer je potrošnja kod gostiju veća nego kod porodičnog korišćenja. Pre nego što se počne sa izdavanjem, obavezno se proverava koje uslove objekat mora da ispuni za registraciju smeštaja u tom mestu, jer se zahtevi razlikuju od lokacije do lokacije.

Cena zavisi pre svega od veličine objekta i od nivoa opremljenosti. Osnovni deo čine pontoni i noseća konstrukcija, čija cena raste sa ukupnom težinom koju treba nositi, pa i sa svakim kvadratom i sa svakim spratom. Zatim ide izrada samog objekta, gde razlika između jednostavne vikendice i potpuno opremljene kuće za stalno stanovanje ume da bude višestruka. Na cenu utiču instalacije, kupatilo, kuhinja, grejanje, klima, stolarija, materijali za završnu obradu i nameštaj. Posebna stavka su rešenja za struju i vodu tamo gde nema priključka sa obale, jer solarni sistem i rezervoari podižu ulaganje. Dodaju se transport do lokacije, sidrenje i vezovi. Za tačnu ponudu je dovoljno reći željenu kvadraturu, raspored prostorija, nivo opreme i lokaciju na kojoj će objekat stajati.