Naša firma se bavi proizvodnjom i prodajom plastičnih cevi i šahti i obezbeđuje organizovanu isporuku širom Srbije.

Plastične cevi i šahte koriste se za kanalizacione, drenažne i ventilacione sisteme.

Da, vršimo isporuku plastičnih cevi i šahti u brojne gradove Srbije, kao i u druga mesta u skladu sa dogovorom i raspoloživom logistikom.

Kupcima omogućavamo da brzo i jednostavno odaberu odgovarajuće proizvode uz jasno definisane uslove i organizaciju transporta do željene lokacije.

Obezbeđujemo da plastične cevi i šahte budu dostupne kupcima bez obzira na lokaciju, uz isti standard usluge i pouzdanu realizaciju isporuke.

Ova grupa proizvoda obuhvata sve što se ugrađuje u zemlju ili u objekat da bi voda i vazduh imali kuda da idu. Tu spadaju kanalizacione cevi za odvod otpadnih voda iz kuće i iz objekata, drenažne cevi koje skupljaju suvišnu vodu iz tla oko temelja i sa parcele, ventilacione cevi za provetravanje prostorija i za izvlačenje isparenja iz pogona, kao i šahte kroz koje se pristupa cevima, vodomeru i ventilima. Sve se izrađuje od polietilena, polipropilena i PVC materijala, u različitim prečnicima i debljinama zida. Prednost plastike je što ne rđa, ne truli i podnosi kisele materije iz otpadne vode, pa ovakva instalacija traje decenijama bez održavanja. Cevi i šahte se biraju i dimenzionišu prema količini vode, prema dubini ukopavanja i prema tome šta prelazi preko njih.

Kanalizacione cevi su pune, bez otvora, jer njihov zadatak je da vodu odvedu, a ne da je propuštaju. Rade se kao glatke PVC cevi za kućne instalacije i kao rebraste polietilenske cevi za spoljnu kanalizaciju, gde je potrebna veća čvrstina zbog pritiska zemlje. Drenažne cevi su suprotne po nameni, one imaju sitne proreze po obimu kroz koje voda iz tla ulazi unutra, pa se zatim odvodi dalje. Zbog toga se drenažne cevi obavezno zasipaju šljunkom i obavijaju geotekstilom, jer bi ih zemlja u direktnom kontaktu brzo zapušila. Ventilacione cevi imaju treću namenu, one sprovode vazduh i paru, pa se biraju prema tome šta prolazi kroz njih. Iako izgledaju slično, ove tri vrste se ne mogu zamenjivati, jer im se i konstrukcija i način ugradnje razlikuju.

Korugovane cevi su rebraste sa spoljne strane, a glatke sa unutrašnje, i izrađuju se u dva sloja spojena u jednu celinu. Spoljno rebro daje veliku čvrstinu, pa cev podnosi pritisak zemlje i saobraćajno opterećenje, dok glatka unutrašnjost obezbeđuje brz protok i sprečava zadržavanje naslaga. Zahvaljujući takvoj konstrukciji cev je znatno lakša nego kada bi ista čvrstina bila postignuta punim zidom. Zbog toga su postale standard za spoljnu kanalizaciju, za kolektore, za odvodnjavanje puteva i za sve deonice koje idu na većoj dubini. Lako se transportuju, isporučuju se u dužim komadima i spajaju se spojnicama sa gumenim zaptivačem. Dobro se ponašaju i na terenima koji se sležu, jer materijal ima nešto elastičnosti, pa podnosi manja pomeranja bez pucanja.

Prečnik se određuje prema količini vode koju cev treba da odvede i prema padu koji je moguće ostvariti. Kod kućne kanalizacije se za umivaonike i tuševe koristi manji prečnik, a za toalet znatno veći, dok se izlazna cev iz objekta dimenzioniše prema svemu što je na nju priključeno. Kod spoljne kanalizacije se gleda broj korisnika i dužina trase, a kod atmosferske površina krova ili platoa. Važno je znati da veći prečnik nije uvek bolje rešenje, jer se pri malom protoku voda razlije u tanak sloj i ne odnese čvrste materije, pa nastaju naslage. Kod ventilacije se prečnik računa prema količini vazduha i dozvoljenoj brzini, jer preuska cev pravi buku i otpor, a preširoka propušta vazduh presporo pa se prašina taloži unutra.

Kanalizacija i drenaža rade gravitaciono, pa je pad neophodan. Za kućnu kanalizaciju se najčešće radi pad od jedan do dva santimetra po dužnom metru, pri čemu manji prečnici traže veći pad. Premali pad znači sporo oticanje i taloženje, a preveliki je takođe problem, jer voda projuri i ostavi čvrste materije za sobom, pa se stvaraju naslage. Kod drenaže je pad manji, oko pola do jedan santimetar po metru, dovoljno da voda stalno otiče. Pad se obavezno proverava nivelirom, laserom ili crevom sa vodom, jer se golim okom lako pogreši, a greška se otkrije tek kada se pojave začepljenja ili vlaga. Isto tako je važno da izlaz bude na nižoj koti od cele trase i da voda ima gde da ode.

Šahta je okno koje daje pristup delu instalacije koji je zatrpan, tako da se do njega može doći bez kopanja. Kanalizacione šahte se postavljaju na skretanjima, na spojevima dve cevi, na promeni pada i na dužim pravim deonicama, jer se preko njih cev čisti kada se zapuši. Bez šahti se cev praktično ne može oprati sajlom ni mlazom pod pritiskom. Vodomerne šahte se postavljaju na priključku na vodovod i u njima se nalaze vodomer i ventili, tako da su očitavanje i zatvaranje vode uvek mogući. Kod drenaže se šahte postavljaju na uglovima trase i služe za ispiranje. Veličina zavisi od toga da li se u šahtu ulazi ili se radi samo odozgo, a dubina se određuje prema koti cevi.

Betonska šahta se sastavlja od prstenova, a svaki spoj je mesto koje vremenom počne da propušta. Kroz njega ulazi podzemna voda, a iz kanalizacione šahte sadržaj može da izlazi u zemljište. Plastična šahta se izrađuje kao jedan zavaren komad, bez spojnica i maltera, pa ostaje zaptivena godinama. Beton u kanalizacionoj sredini vremenom propada, jer ga nagrizaju gasovi i kisele materije, dok plastika na to ne reaguje. Razlika je velika i pri montaži, pošto se plastična šahta spusti u rov ručno ili malom mašinom, dok betonski prstenovi traže kran. Zbog toga je posao brži i jeftiniji. Uz to se plastična šahta radi po meri, pa se dubina i položaj priključaka prilagođavaju postojećoj trasi, što kod gotovih betonskih elemenata nije moguće.

Na dno rova se postavlja posteljica od peska ili sitnog šljunka koja se izravna prema padu, jer cev mora da naleže celom dužinom, a ne samo na spojevima. Kod šahte se izliva betonska ploča ili nabija sloj peska, tako da stoji ravno. Nakon polaganja i spajanja se zatrpava peskom ili sitnim materijalom u slojevima, uz pažljivo nabijanje sa strane, jer upravo taj bočni materijal daje cevi nosivost i drži šahtu da se ne deformiše. Krupno kamenje i šut se nikada ne koriste u zoni cevi, jer oštre ivice pritiskaju zid u jednoj tački. Dubina mora biti ispod granice smrzavanja, a ispod prilaza i parkinga se predviđa dodatna zaštita i poklopac odgovarajuće nosivosti.

Sam materijal ne traži održavanje, jer plastika ne rđa i ne propada, ali sistem traži pravilnu upotrebu i povremenu kontrolu. Najčešći uzrok problema su stvari koje ne pripadaju kanalizaciji, kao što su vlažne maramice, ostaci hrane i mast, jer se zaustave na skretanju i naprave čep. Preporučuje se povremeni pogled u šahtu, pošto se talog i naslage vide na vreme, pre nego što naprave začepljenje. Čišćenje se radi sajlom ili mlazom vode pod pritiskom, upravo kroz šahte. Kod drenaže se preporučuje ispiranje na nekoliko godina, a izlaz treba proveriti jer se često zaraste travom. Kod ventilacije se povremeno čisti unutrašnjost i proverava odvod kondenza, koji se najčešće zapuši prašinom.

Cena zavisi od prečnika, debljine zida, vrste materijala i ukupne dužine trase. Veći prečnik i veća čvrstina znače više utrošenog materijala, a cevi za deonice ispod saobraćajnih površina su skuplje jer moraju da izdrže veće opterećenje. Kod šahti cena raste sa dubinom brže nego sa prečnikom, pošto dublja šahta traži deblji zid i više ojačanja. Značajnu stavku čine i kolena, račve, redukcije, spojnice i poklopci, kojih na složenijim trasama ima mnogo. Kod poklopaca je razlika velika između lakog plastičnog i teškog za saobraćajno opterećenje. Na kraju se dodaju iskop, pesak, zatrpavanje i montaža, koji često koštaju više od samog materijala. Za ponudu je dovoljno reći prečnike, dužine, dubinu i da li preko trase prelaze vozila.