GHIBLIPLAST plutajući pontoni i marine su univerzalno rešenje koje odgovara za vez plovila, kretanje osoba, prevoz tereta, nošenje instalacija i distribuciju korisnicima, kao i za upotrebu u turističkim lukama.

Za koje tipove voda su pontoni prilagođeni?

GHIBLIPLAST pontoni se proizvode tehnologijom spiralnog namotavanja polietilena visoke gustine (HDPE), materijala koji ima izuzetne mehaničke karakteristike, uključujući veliku otpornost na lom i trajnost.

Materijal HDPE koji se koristi za pontone ima visoku zateznu čvrstoću i odličnu čvrstoću na pritisak, otpornost na habanje i mala trenja pri upotrebi. Takođe je izuzetno žilav pri ekstremno niskim temperaturama (-30°C do +80°C).

Tokom radnog veka pontona gotovo nije potrebno posebno održavanje, jer su otporni na habanje i uticaje okoline, te su u potpunosti otporni na slanu i slatku vodu bez potrebe za antikorozivnim zaštitama.

Pontoni se izrađuju od polietilena visoke gustine, poznatog kao PEHD, koji je žilav, otporan na udarce, na sunce, na led i na naftne derivate. Rade se kao potpuno zatvoreni elementi, a po potrebi se pune stiroporom, čime se dobija dodatna sigurnost, jer i kada bi spoljni zid bio oštećen, ispuna nastavlja da pluta i nosivost se ne gubi naglo. Nosivost jednog pontona zavisi od njegove zapremine, jer svaki litar potopljene zapremine daje otprilike kilogram potiska. Pri projektovanju se nikada ne ide do granice, već se ostavlja rezerva, tako da ponton normalno radi delimično uronjen. Za veće platforme se povezuje više pontona u celinu preko noseće konstrukcije, pa se ukupna nosivost dobija njihovim zbirom. Proračun uvek obuhvata težinu konstrukcije, obloge, opreme i ljudi koji će se kretati po platformi.

Fiksni mol se gradi na stubovima i stoji na istoj visini bez obzira na nivo vode. Kada vodostaj poraste, mol može biti poplavljen, a kada opadne, između mola i čamca ostane velika razlika u visini, pa se ulazak i izlazak otežava. Plutajući ponton se podiže i spušta zajedno sa vodom, pa je razmak od gaza plovila do platforme uvek isti. To je posebno važno na rekama sa velikim kolebanjem vodostaja. Uz to, plutajući sistem se postavlja brže i bez ozbiljnih građevinskih radova u vodi, a po potrebi se demontira, premešta ili proširuje, što kod fiksnog mola nije moguće. Fiksni mol i dalje ima prednost tamo gde je nivo vode stabilan i gde se traži potpuno kruta konstrukcija za teška opterećenja. Za marine i privezišta se u većini slučajeva ipak bira plutajuće rešenje.

Gat se sklapa od pontona povezanih čeličnom ili aluminijumskom konstrukcijom, preko koje se postavlja hodna površina od drveta ili od kompozitnih dasaka. Elementi se međusobno vezuju spojnicama koje dozvoljavaju malo pomeranje, jer platforma na vodi mora blago da radi sa talasom umesto da se lomi. Na krajevima se postavljaju bokobrani, odnosno zaštitne lajsne, da plovila pri pristajanju ne oštete ivicu gata. Prilaz sa obale se izvodi preko pokretne rampe, koja jednim krajem leži na obali, a drugim na pontonu, pa prati promenu vodostaja. Duž gata se postavljaju bitve i alke za vezivanje plovila, a kod opremljenih marina i stubići sa strujom i vodom, kao i rasveta. Ceo sistem se drži na mestu sidrenjem ili preko vertikalnih stubova uz koje platforma klizi gore i dole.

Postoje dva osnovna načina. Prvi je sidrenje, kod koga se sa dna preko lanaca ili užadi platforma vezuje za betonske blokove ili sidra, tako da ostane na svom mestu, a i dalje slobodno prati nivo vode. Ovaj način se koristi tamo gde je dubina veća i gde nema mogućnosti za pobijanje stubova. Drugi način su vertikalni stubovi, odnosno šipovi koji se pobijaju u dno, a platforma se za njih vezuje kliznim vođicama, pa se kreće samo gore i dole. Ovo rešenje daje najveću stabilnost, jer sprečava i bočno pomeranje pri vetru i talasu. Kod dužih gatova se često kombinuju oba načina. Pri postavljanju se uvek računa na najviši i najniži zabeleženi vodostaj na toj lokaciji, jer sistem mora da radi u celom rasponu, a ne samo pri trenutnom nivou vode.

Mogu i tamo su vrlo česti, jer polietilen visoke gustine ne rđa i ne razgrađuje se u slanoj vodi, za razliku od metalnih konstrukcija koje u moru zahtevaju stalnu zaštitu. Kod morskih marina se posebno vodi računa o talasu, pa se konstrukcija radi jače, a raspored pontona i sidrenja se prilagođava uslovima na lokaciji. Na izloženim mestima se predviđaju i talobrani, koji smiruju vodu ispred privezišta. Sve metalne delove koji se koriste u konstrukciji i spojevima treba izabrati u izvedbi otpornoj na so, jer se inače brzo javljaju korozija i popuštanje spojeva. Na donjoj strani pontona se u moru vremenom nakupljaju alge i školjke, koje povećavaju težinu, pa se predviđa povremeno čišćenje. Uz to, cela platforma se dimenzioniše sa većom rezervom nosivosti nego na mirnim rekama.

Na plutajuću platformu se postavlja gotovo sve što se postavlja i na kopnu, uz obavezno računanje težine. Najčešće su to gatovi za vezivanje plovila, prilazne staze, stepenice za ulazak u vodu, kupališne platforme, terase za restorane i kafiće, bine za priredbe, kao i cele kuće na vodi. Ugrađuju se rasveta, stubići sa strujom i vodom za plovila, klupe, ograde, tende i nadstrešnice. Kod radnih platformi se predviđa mesto za mašine i opremu, uz proračun opterećenja po tačkama. Kod svakog dodatka se pazi na raspored, jer težina mora biti ravnomerno raspoređena da platforma ne bi stajala nakrivo. Sve što se ugradi ulazi u proračun, pa se broj pontona određuje tek kada se zna kompletna oprema. Zbog toga je najbolje da se ceo sadržaj platforme dogovori pre početka izrade.

Pravilno projektovana plutajuća platforma je stabilna i sigurna za kretanje, jer se ravnomernim rasporedom pontona i dovoljnom rezervom nosivosti sprečava naginjanje pri kretanju ljudi. Hodna površina se radi od materijala koji ne kliza, a kod drveta se profiliše tako da voda otiče. Ivice se opremaju ograničivačima, a na mestima gde se očekuje veći broj ljudi i ogradom odgovarajuće visine. Prilaz sa obale se izvodi preko rampe sa rukohvatom, jer je upravo taj deo najčešće mesto na kome dolazi do pada. Za kupališne platforme se predviđaju stepenice sa gazištima koja ne klize i oprema za spasavanje. Rasveta duž staze je važna, jer se veliki broj nezgoda dešava po mraku. Uz redovnu kontrolu spojeva, vezova i hodne površine, ovakva platforma bezbedno prima veliki broj gostiju.

Sam ponton praktično ne traži održavanje, jer polietilen ne rđa i ne truli, pa mu boja i oblik ostaju isti godinama. Ono što traži pažnju su spojevi, vezovi, sidra i hodna površina. Preporučuje se pregled najmanje jednom godišnje, pre početka sezone, sa proverom zategnutosti spojnica, stanja lanaca i užadi, kao i pričvršćenja dasaka. Sa donje strane pontona se vremenom nakupljaju alge, mulj i školjke, pa se povremeno čiste, jer povećavaju težinu i smanjuju slobodan potisak. Drvena hodna površina se obnavlja premazom prema uputstvu, dok kompozitne daske traže samo pranje. Pre zime se u područjima sa ledom proverava zaštita pontona, a pri visokom vodostaju se kontrolišu dužina i položaj vezova. Ako se pregledi obavljaju redovno, sistem radi bez ozbiljnijih problema veoma dugo.

Cena zavisi od ukupne površine platforme, od potrebne nosivosti i od nivoa opremljenosti. Osnovni deo čine pontoni, čiji broj i veličina proizlaze iz proračuna opterećenja, pa svaki dodatni sadržaj na platformi povećava i taj deo. Zatim ide noseća konstrukcija, gde razlika između čelika i aluminijuma utiče i na cenu i na održavanje. Hodna površina je posebna stavka, jer se cene drveta i kompozitnih dasaka razlikuju, kao i njihov kasniji trošak održavanja. Na cenu utiču i sidrenje ili stubovi, prilazne rampe, ograde, bitve, bokobrani, rasveta i priključci za struju i vodu. Na kraju se dodaju transport do lokacije i montaža na vodi, koji zavise od pristupa i od uslova na terenu. Za tačnu ponudu je dovoljno reći željene dimenzije, namenu platforme i lokaciju na kojoj se postavlja.