Biološki prečistač otpadnih voda je uređaj koji prečišćava fekalne i sanitarne otpadne vode pomoću mikroorganizama, odnosno bakterija koje razgrađuju organske materije prisutne u vodi. Umesto hemikalija, posao obavlja prirodna biološka zajednica koja se u uređaju održava kontrolisano, uz stalno dovođenje kiseonika. Voda kroz uređaj prolazi u nekoliko faza. U prvoj komori se izdvajaju krupnije čestice i talog, u drugoj se odvija aeracija, odnosno uduvavanje vazduha uz razgradnju organskih materija, a u trećoj se izdvojeni mulj taloži i vraća u proces, dok prečišćena voda odlazi na ispust. Rezultat je bistra voda bez neprijatnog mirisa, sa znatno smanjenim opterećenjem organskim materijama. Ovakvi uređaji se koriste za kuće, vikendice, restorane, hotele, motele, škole, seoska turistička domaćinstva, kampove, pogone i naselja koja nisu priključena na javnu kanalizaciju. Izrađuju se od polipropilena ili polietilena visoke gustine, sa svom potrebnom opremom.

Septička jama je u suštini vodonepropusni sud koji sakuplja otpadnu vodu i u kome se odvija samo delimično taloženje i anaerobna razgradnja bez prisustva kiseonika. Sadržaj se ne prečišćava do stepena koji dozvoljava ispuštanje u okolinu, pa se jama mora redovno prazniti cisternom, a to znači stalan trošak. Biološki prečistač radi na potpuno drugačijem principu, jer se u njemu vazduh kontinuirano uduvava, pa se razvijaju aerobne bakterije koje su mnogo efikasnije u razgradnji organskih materija. Zbog toga izlazna voda iz prečistača ima znatno bolji kvalitet i može se, uz ispunjenje propisanih uslova, ispuštati u upojni bunar, u drenažu, u kanal ili u vodotok. Pražnjenje se svodi na povremeno uklanjanje viška mulja, najčešće jednom do dva puta godišnje, umesto na stalno pozivanje cisterne. Neprijatnog mirisa praktično nema, jer aerobni proces ne stvara gasove koji nastaju u zatvorenoj septičkoj jami.

Veličina se određuje prema broju korisnika, odnosno prema takozvanom broju ekvivalent stanovnika, koji predstavlja opterećenje koje jedna osoba stvara u toku dana. Za porodičnu kuću se polazi od stvarnog broja ukućana, uz malu rezervu za goste, pa se najčešće biraju uređaji za četiri, šest, osam ili deset korisnika. Za objekte kao što su restorani, hoteli i škole proračun je složeniji, jer se opterećenje ne računa po broju zaposlenih već po broju obroka, ležajeva ili učenika, a u obzir se uzima i to što je opterećenje neravnomerno tokom dana i sezone. Kod ugostiteljskih objekata se dodatno računa i na povećanu količinu masti u otpadnoj vodi, pa se ispred prečistača ugrađuje separator masti. Uređaj koji je premali brzo se preopterećuje i kvalitet izlazne vode pada, dok preveliki uređaj radi neekonomično jer bakterijskoj zajednici nedostaje hrana. Zbog toga se dimenzionisanje uvek radi prema stvarnim podacima o objektu.

Kod pravilno dimenzionisanog i pravilno održavanog uređaja izlazna voda je bistra, bez vidljivih čestica i bez neprijatnog mirisa. Stepen prečišćavanja se izražava preko smanjenja organskog opterećenja i suspendovanih materija, a savremeni biološki prečistači postižu vrlo visok procenat uklanjanja organskih materija. Takva voda se, uz saglasnost nadležnih organa, može ispuštati u upojni bunar, u drenažni sistem, u atmosferski kanal ili u vodotok, a često se koristi i za zalivanje zelenih površina koje se ne koriste za ishranu. Važno je znati da izlazna voda nije pijaća i ne sme se koristiti za piće ni za pranje. Konkretni zahtevi u pogledu dozvoljenih vrednosti zavise od toga gde se voda ispušta, jer su uslovi za ispuštanje u vodotok stroži nego za upijanje u zemljište. Zbog toga se pre ugradnje uvek proverava šta propisi traže za konkretnu lokaciju i predviđeni prijemnik.

Ugradnja počinje izborom lokacije, koja treba da bude dovoljno udaljena od objekta i od bunara, a istovremeno dostupna cisterni za povremeno pražnjenje mulja. Iskopava se rov odgovarajuće dubine, a na dnu se izliva armiranobetonska ploča koja obezbeđuje ravnu i stabilnu podlogu. Uređaj se spušta u rov i postavlja potpuno horizontalno, jer nagib remeti nivoe u komorama i time i sam proces prečišćavanja. Zatim se povezuju ulazna kanalizaciona cev iz objekta i izlazna cev ka prijemniku, uz obavezno poštovanje potrebnog pada. Zasipanje se izvodi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz istovremeno postepeno punjenje uređaja vodom, kako bi se pritisak izjednačio sa spoljne i unutrašnje strane i sprečila deformacija. Na kraju se postavlja duvaljka, odnosno kompresor za vazduh, najčešće u zaštitnom ormanu ili u objektu, i izvodi se električni priključak. Ako preko uređaja prelaze vozila, obavezna je rasteretna ploča.

Jedini potrošač električne energije u uređaju je duvaljka koja uduvava vazduh u aeracionu komoru, jer ostatak procesa teče gravitaciono. Duvaljke za manje kućne uređaje imaju snagu koja se meri u desetinama vati, pa je mesečna potrošnja uporediva sa potrošnjom jedne sijalice koja stalno gori ili manjeg frižidera. Zbog toga se trošak struje po pravilu pokaže znatno manjim od troška redovnog pražnjenja septičke jame cisternom, pa se ulaganje u prečistač vremenom isplati. Kod većih uređaja za restorane, hotele i naselja snaga duvaljke je veća, ali je i tada potrošnja mala u odnosu na količinu prečišćene vode. Duvaljka radi neprekidno, jer bakterijama kiseonik treba stalno, pa se ne sme isključivati preko noći radi uštede. Prekid dovoda vazduha duži od nekoliko dana dovodi do propadanja bakterijske zajednice i do potrebe da se proces ponovo uspostavlja, što traje nekoliko nedelja.

Održavanje je jednostavno, ali mora biti redovno. Osnovni zadatak korisnika je povremena provera rada duvaljke i čišćenje ili zamena njenog filtera za vazduh, jer zaprljan filter smanjuje protok i time i efikasnost prečišćavanja. Jednom do dva puta godišnje se uklanja višak mulja iz taložne komore, što se radi cisternom ili pumpom, uz obavezno ostavljanje dela mulja koji sadrži aktivne bakterije. Preporučuje se i povremena provera nivoa u komorama i vizuelni pregled izlazne vode, jer zamućenje ili pojava mirisa ukazuju na poremećaj u radu. Membrane duvaljke se menjaju prema uputstvu proizvođača, najčešće na nekoliko godina. Uz sve to, važno je i pravilno korišćenje, jer se u kanalizaciju ne smeju bacati vlažne maramice, higijenski ulošci, ostaci hrane u velikim količinama i hemijska sredstva koja ubijaju bakterije. Uz redovno održavanje uređaj radi pouzdano i duže od dvadeset godina.

Biološki prečistač živi od bakterija, pa sve što bakterije ubija ugrožava njegov rad. U kanalizaciju ne treba puštati veće količine sredstava za dezinfekciju, hlora, izbeljivača, kiselina, rastvarača, boja, lakova, benzina, ulja i motornih tečnosti. Uobičajena kućna hemija u normalnim količinama ne pravi problem, jer se u sistemu razblažuje, ali koncentrovana sredstva izlivena odjednom mogu uništiti čitavu bakterijsku zajednicu. Isto tako se ne smeju bacati čvrsti otpad i materije koje se ne razgrađuju, kao što su vlažne maramice, higijenski ulošci, pelene, vata, štapići za uši, kondomi, mačji pesak, pepeo i ostaci maltera. Takav materijal se taloži, začepljuje komore i pumpe i zahteva ručno čišćenje. Veće količine masti i ulja od kuvanja takođe treba izbegavati, jer se lepe po zidovima i smanjuju prenos kiseonika, a kod ugostiteljskih objekata se zbog toga obavezno ugrađuje separator masti ispred prečistača.

Ugradnja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda podleže propisima o zaštiti voda i životne sredine, pa je pre radova potrebno proveriti šta nadležni organi traže za konkretnu lokaciju. U praksi se najčešće traže tehnička dokumentacija uređaja, podaci o stepenu prečišćavanja i saglasnost za ispuštanje prečišćene vode u predviđeni prijemnik. Uslovi su stroži kada se voda ispušta u vodotok nego kada se upija u zemljište preko upojnog bunara ili drenaže, a posebno se pazi na blizinu izvorišta i bunara za vodosnabdevanje. Kod stambenih objekata postupak je po pravilu jednostavniji nego kod privrednih objekata, gde se često traži i vodna saglasnost, a kasnije i periodično ispitivanje kvaliteta izlazne vode. Zbog toga se preporučuje da se pre kupovine uređaja proveri šta lokalna nadležna služba traži, jer se time izbegavaju naknadne izmene u projektu i dodatni troškovi.

Cena zavisi pre svega od kapaciteta, odnosno od broja korisnika za koji je uređaj predviđen, jer veći kapacitet znači veću zapreminu, deblji zid i jaču duvaljku. Na cenu utiče i konstrukcija, jer uređaji za ukopavanje zahtevaju znatno jaču izradu sa ojačavajućim obručima od onih koji stoje nadzemno. Značajna stavka je i oprema, odnosno duvaljka, pumpe, ventili, difuzori za vazduh, upravljačka jedinica sa automatikom, alarm i zaštitni orman. Ukoliko izlazna voda mora da zadovolji strože uslove, dodaju se dodatni stepeni prečišćavanja i uređaj za dezinfekciju, što takođe podiže cenu. Kod ugostiteljskih objekata se računa i separator masti kao poseban uređaj ispred prečistača. Na kraju se dodaju transport, iskop, betonski radovi i montaža, koji zavise od uslova na terenu. Za tačnu ponudu je dovoljno navesti broj korisnika ili vrstu objekta, mesto ugradnje i način na koji će se prečišćena voda ispuštati.