Gravitacioni separator masti i ulja je uređaj koji iz otpadne vode izdvaja materije lakše od vode koristeći isključivo prirodnu silu zemljine teže, bez pumpi, hemikalija i filterskih uložaka. Princip je jednostavan i vrlo pouzdan, jer masti i ulja imaju manju gustinu od vode, pa se pri usporenom protoku same podižu ka površini i tamo formiraju sloj koji ostaje zadržan u uređaju. Istovremeno se teže čestice, kao što su ostaci hrane, pesak i mulj, talože na dnu u posebnoj zoni. Izbistrena voda prolazi kroz srednju zonu i odlazi kroz izlaznu cev koja je potopljena, čime se sprečava da površinski sloj masti ode dalje u kanalizaciju. Ključ ispravnog rada je vreme zadržavanja vode u uređaju, jer razdvajanje traži miran tok i dovoljno dugo zadržavanje. Zbog toga se separator uvek dimenzioniše prema protoku, a ne prema slobodnom prostoru na lokaciji.

Gravitacioni separator se oslanja samo na razliku u gustini i na dovoljno vreme zadržavanja, pa u njemu nema ugrađene ispune kroz koju voda mora da prođe. Koalescentni separator pored toga sadrži i uložak sa velikom površinom, na kome se sitne kapljice ulja spajaju u veće i tako brže isplivavaju. Zbog toga koalescentna izvedba postiže niže vrednosti ulja na izlazu i koristi se tamo gde propisi traže strože granice, na primer pri ispuštanju u vodotok ili u zonama zaštite izvorišta. Gravitacioni separator je jednostavniji, jeftiniji i znatno lakši za održavanje, jer nema uložak koji se zapušava, vadi i pere. On je sasvim dovoljan kada su prisutne slobodne masti i krupnije kapi ulja, kakav je slučaj u kuhinjama i ugostiteljskim objektima. Kada su ulja emulgovana, na primer zbog deterdženata na perionicama, gravitacija sama nije dovoljna, pa se tada bira koalescentna izvedba.

Najčešća primena su ugostiteljski objekti i sve kuhinje u kojima nastaje otpadna voda sa mastima, kao što su restorani, kafane, picerije, hoteli, moteli, kantine, đačke i studentske kuhinje, bolnice, vrtići i objekti društvene ishrane. Koriste se i u prehrambenoj industriji, u mesarama, klanicama, pekarama, mlekarama i pogonima za preradu voća i povrća, gde otpadna voda sadrži veće količine masti i organskih ostataka. U industriji se ugrađuju i tamo gde se javljaju mineralna ulja u vidu krupnijih kapi, na primer u pojedinim mašinskim pogonima i radionicama. Separator se postavlja na kanalizacionu liniju objekta, između mesta nastanka otpadne vode i priključka na javnu kanalizaciju ili na biološki prečistač. Kod većih objekata se uređaj postavlja u zajednički kanalizacioni vod, dok se u manjim kuhinjama koristi nadzemna izvedba koja staje ispod sudopere ili uz zid prostorije.

Biološki prečistač radi zahvaljujući bakterijama koje razgrađuju organske materije uz prisustvo kiseonika. Mast koja stigne do njega ponaša se kao film koji oblaže sve površine, uključujući i difuzore za vazduh i pahuljice aktivnog mulja, pa se prenos kiseonika smanjuje i bakterijska zajednica slabi. Rezultat je pad kvaliteta izlazne vode, pojava neprijatnog mirisa i potreba da se proces ponovo uspostavlja, što traje nedeljama. Uz to se mast lepi za zidove komora i cevi, stvara naslage koje sužavaju presek i vremenom dovodi do začepljenja. Zbog svega toga se kod ugostiteljskih objekata separator masti smatra obaveznim delom sistema, a ne dodatnom opremom. Postavlja se uvek ispred prečistača, tako da voda prvo prođe kroz separator i tek zatim ide na biološki tretman. Time se produžava radni vek celog sistema i znatno smanjuju troškovi održavanja i sanacija.

Dimenzionisanje se radi prema protoku otpadne vode izraženom u litrima u sekundi, a ne prema veličini objekta ili raspoloživom prostoru. Kod kuhinja se polazi od broja obroka koji se pripremaju u toku dana, od broja i vrste kuhinjskih uređaja, od količine tople vode i od radnog vremena objekta. Vrlo je važno uzeti u obzir vršno opterećenje, jer se u restoranu najveći deo vode ispusti u kratkom periodu posle obroka, pa uređaj mora da izdrži taj nalet bez da voda projuri kroz komore. Uz protok se dimenzioniše i taložnik, čija zapremina zavisi od količine čvrstih ostataka u vodi, pa mesare i objekti sa mnogo otpadaka traže veći taložnik. Kod prevelikog protoka kroz mali uređaj vreme zadržavanja postaje prekratko i mast jednostavno prolazi na izlaz. Zbog toga se proračun uvek radi prema stvarnim podacima, a u ponudu se unosi rezerva za buduće povećanje kapaciteta objekta.

Izrađuju se od polipropilena i polietilena visoke gustine, materijala koji su potpuno otporni na masti, ulja, kisele materije iz otpadne vode i uobičajena sredstva za pranje. Za razliku od betonskih separatora, plastični uređaji ne propadaju pod dejstvom masnih kiselina koje nastaju razlaganjem sadržaja, ne upijaju vlagu i ne razvijaju pukotine kroz koje bi sadržaj procurio u zemljište. Unutrašnje površine su glatke i neporozne, pa se naslage slabije hvataju i pranje traje kraće. Mala težina u odnosu na beton bitno olakšava transport i montažu, jer za spuštanje u rov nije potrebna teška mehanizacija. Kod ukopane izvedbe se zid izrađuje sa povećanom debljinom i sa ojačavajućim obručima koji preuzimaju bočni pritisak zemlje. Sve pregrade, potopljene cevi i priključci se izvode zavarivanjem ekstruderom, čime se dobija monolitna i potpuno vodonepropusna konstrukcija bez zaptivača koji bi vremenom propali.

Kod ukopane izvedbe se iskopava rov odgovarajuće dubine, a na dnu se izliva armiranobetonska ploča koja daje ravnu i nosivu podlogu. Uređaj se spušta u rov i postavlja potpuno horizontalno, jer i mali nagib pomera nivoe u komorama i remeti razdvajanje. Zatim se povezuju ulazna i izlazna cev uz obavezno poštovanje potrebnog pada, a iznad uređaja se izvodi šahta sa poklopcem koja omogućava pristup radi kontrole i pražnjenja. Zasipanje se izvodi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz istovremeno postepeno punjenje uređaja vodom, čime se pritisak izjednačava sa obe strane zida i sprečava deformacija. Ako preko separatora prelaze vozila, obavezna je rasteretna armiranobetonska ploča. Kod nadzemne izvedbe se uređaj postavlja na ravan pod u prostoriji uz kuhinju, uz obavezno obezbeđen pristup poklopcu i dovoljan pad kanalizacione cevi ka uređaju.

Efikasnost gravitacionog separatora bitno zavisi od temperature otpadne vode. Vrela voda drži mast u tečnom i delimično rastvorenom stanju, pa se ona ne izdvaja u sloj već prolazi kroz uređaj i taloži se dalje u kanalizacionoj mreži, gde se hladi i tamo stvara čvrste naslage. Zbog toga se preporučuje da se izbegava direktno ispuštanje velikih količina ključale vode u odvod koji vodi ka separatoru, kao i naizmenično izlivanje velikih šarži vruće vode iz mašina za pranje sudova bez pauze. U praksi je dovoljno da kanalizaciona linija do uređaja bude dovoljno duga da se voda usput ohladi, a kod objekata sa velikim protokom vrele vode se predviđa dodatna komora za hlađenje. Drugi važan detalj je izbegavanje sredstava za pranje koja jako emulguju mast, jer ona sitne kapljice drže raspršene u vodi i time onemogućavaju gravitaciono razdvajanje.

Separator ne uništava izdvojene materije, već ih samo zadržava, pa je redovno pražnjenje uslov za njegov rad. Preporučuje se kontrola na svakih nekoliko nedelja, a pražnjenje kada sloj masti dostigne granicu predviđenu za konkretan uređaj, što je u restoranima najčešće jednom mesečno, a u objektima sa velikim protokom i češće. Kod manjih uređaja se sloj masti uklanja ručno, dok se kod većih koristi cisterna. Posle uklanjanja masti se prazni i taložnik, pa se unutrašnjost ispira mlazom vode, a uređaj se obavezno ponovo puni čistom vodom, jer bez vode u komorama separator ne može da funkcioniše. Preporučuje se vođenje evidencije o svakom pražnjenju, jer se ona često traži pri inspekcijskoj kontroli. Izdvojena mast se predaje ovlašćenom sakupljaču otpada, a ne baca u kanalizaciju ni u okolinu. Uz redovno održavanje uređaj radi pouzdano dugi niz godina.

Cena zavisi pre svega od projektovanog protoka, jer veći protok znači veću zapreminu komora i veće dimenzije uređaja. Značajno utiče i zapremina taložnika, jer objekti sa mnogo čvrstih ostataka traže veću zonu za talog. Ukopana izvedba je skuplja od nadzemne, jer zahteva deblji zid i ojačavajuće obruče koji preuzimaju pritisak zemlje, a ako preko uređaja prelaze vozila potrebna je i šahta sa poklopcem odgovarajuće nosivosti. Na cenu utiče i dodatna oprema, kao što su alarm za nivo masti, senzori, dodatne pregrade i produžene komore za hlađenje. Gravitacioni separator je po pravilu povoljniji od koalescentnog iste veličine, jer nema uložak i složeniju unutrašnju konstrukciju. Na kraju se dodaju transport, iskop, betonski radovi i montaža, koji zavise od uslova na terenu. Za tačnu ponudu je dovoljno navesti vrstu objekta, broj obroka ili procenjeni protok i mesto ugradnje.