Elipsasti rezervoari su sudovi čiji poprečni presek nije krug već elipsa, odnosno spljošteni oblik koji je širi nego što je visok. Zahvaljujući tome ovakav rezervoar prima veliku zapreminu uz znatno manju visinu nego cilindrični sud iste kubature. Upravo ta osobina je razlog zbog koga se elipsasti oblik bira, jer omogućava skladištenje značajne količine tečnosti na mestima gde visina prostora predstavlja ograničenje. Izrađuju se od polipropilena ili polietilena visoke gustine, sa zaobljenim uglovima koji ravnomerno raspoređuju pritisak i sprečavaju koncentraciju napona. Najčešće se koriste za skladištenje vode, kišnice, tehničkih tečnosti i rastvora u poljoprivredi, kao i za transport tečnosti na prikolicama i u nadgradnjama vozila. Dno je izvedeno tako da se tečnost skuplja u najnižoj zoni, pa se pražnjenje obavlja skoro potpuno. Kao i ostali plastični rezervoari, izrađuju se po meri prema raspoloživom prostoru.

Elipsasti oblik se bira kada je visina ograničena, a raspoloživa je veća širina i dužina. Tipičan primer su podrumi sa niskom tavanicom, prostor ispod stepeništa, potkrovlja, niske tehničke prostorije i garaže, gde okrugli rezervoar iste zapremine jednostavno ne bi mogao da stane. Druga česta situacija je transport, jer se elipsasti rezervoar postavlja na prikolicu ili šasiju vozila sa vrlo niskim težištem, pa je vozilo stabilnije u vožnji i pri skretanju nego kada nosi visok cilindrični sud. Treća situacija je ukopavanje na terenu sa visokim nivoom podzemne vode, jer se plići rov brže i jeftinije iskopava, a rezervoar ostaje iznad kritične zone. Elipsasti oblik je pogodan i kada se traži veliki prihvat kišnice ispod nadstrešnice ili uz zid objekta, gde estetika i mala visina imaju značaj. Kada visina nije problem, cilindrični oblik je konstruktivno povoljniji i po pravilu jeftiniji za istu zapreminu.

Osnovni materijali su polipropilen, poznat kao PP, i polietilen visoke gustine, poznat kao PEHD. Polipropilen se koristi kada je potrebna veća krutost zida i rad na povišenim temperaturama, a polietilen visoke gustine kada su važne otpornost na udarce i dobro ponašanje na niskim temperaturama, naročito kod rezervoara koji stoje na otvorenom ili se transportuju. Oba materijala su potpuno vodonepropusna, ne rđaju, ne trule i ne otpuštaju štetne materije u sadržaj, pa su pogodna i za pijaću vodu. Za rezervoare izložene suncu koristi se materijal sa UV stabilizatorom, koji sprečava razgradnju plastike i produžava radni vek. Kod elipsastog oblika debljina zida je po pravilu nešto veća nego kod cilindričnog rezervoara iste zapremine, jer zaravnjeniji delovi plašta trpe savijanje. Svi spojevi se izvode zavarivanjem ekstruderom, čime se dobija monolitna konstrukcija bez lepka i zakivaka.

Kod cilindričnog rezervoara pritisak tečnosti se ravnomerno raspoređuje po celom obimu i zid radi na zatezanje, što je za plastiku najpovoljniji način opterećenja. Kod elipsastog preseka zid nije svuda jednako zakrivljen, pa se na zaravnjenim delovima javlja savijanje, a savijanje je znatno nepovoljnije jer teži da ispupči zid ka spolja. Zbog toga se elipsasti rezervoari izrađuju sa debljim zidom i sa ojačanjima, koja se izvode kao spoljni obruči po obimu ili kao unutrašnje zatege koje povezuju gornju i donju stranu i drže oblik. Zatege su vrlo efikasno rešenje, jer preuzimaju silu koja bi razdvajala zidove i tako omogućavaju manju debljinu plašta. Kod većih zapremina se postavlja više redova zatega ravnomerno raspoređenih po dužini. Sve to znači da elipsasti rezervoar mora da se proračuna pažljivije nego cilindrični, jer improvizacija ovde vrlo brzo dovodi do trajne deformacije zidova.

Zapremine se najčešće kreću od nekoliko stotina litara pa do nekoliko desetina hiljada litara, a najtraženiji su rezervoari između hiljadu i deset hiljada litara. Kod elipsastog oblika se zapremina povećava pre svega produžavanjem tela rezervoara, jer je visina namerno ograničena, pa se traženi kubici dobijaju po dužini. Zbog toga elipsasti rezervoar velike zapremine ume da bude prilično dug, što treba imati u vidu pri planiranju prostora i pri transportu do lokacije. Kada je potrebna vrlo velika količina, često se predlaže postavljanje više rezervoara povezanih u bateriju, jer se time olakšavaju isporuka i montaža, a dobija se i mogućnost da se jedan sud isprazni i očisti dok ostali rade. Pri određivanju zapremine se uvek ostavlja rezerva u gornjem delu, jer se rezervoar ne puni do samog vrha. Pošto se izrada radi po porudžbini, moguće je dobiti tačno onaj odnos širine, visine i dužine koji odgovara mestu ugradnje.

Elipsasti oblik je vrlo popularan upravo kod transporta, jer nisko težište daje stabilnost vozilu ili prikolici. Rezervoar se postavlja na ravnu platformu ili na oblikovana ležišta koja prate donju stranu plašta, a zatim se učvršćuje trakama ili obujmicama tako da se ne pomera pri kočenju i skretanju. Kod transporta se obavezno predviđaju pregradni zidovi, odnosno pregrade sa otvorima koje se postavljaju popreko unutar rezervoara. Njihova uloga je da spreče slobodno zapljuskivanje tečnosti, jer bi masa vode koja se pokrene pri kočenju stvorila veliku silu i ugrozila stabilnost vozila, a istovremeno bi udarala u zidove rezervoara. Punjenje se izvodi kroz široki otvor sa poklopcem na gornjoj strani, a pražnjenje kroz ventil u najnižoj tački. Materijal se bira sa UV stabilizatorom i povećanom otpornošću na udarce, jer je rezervoar u transportu izložen vibracijama i mehaničkim opterećenjima.

Ukopavanje je moguće, ali rezervoar mora biti posebno projektovan za tu namenu, jer se opterećenje potpuno menja. Kod ukopanog suda zemlja pritiska plašt sa svih strana, a kod praznog rezervoara i visokog nivoa podzemne vode javlja se sila potiska koja teži da izgura rezervoar ka površini. Zbog toga se za ukopavanje izrađuje znatno deblji zid, sa gustim rasporedom obruča i sa unutrašnjim zategama koje drže oblik. Na dnu rova se izliva armiranobetonska ploča za koju se rezervoar vezuje trakama ili obujmicama radi sprečavanja isplivavanja. Zasipanje se izvodi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz postepeno punjenje rezervoara vodom kako bi se pritisak izjednačio sa obe strane zida. Iznad se izrađuje šahta sa poklopcem za pristup revizionom otvoru i priključcima. Ako preko rezervoara prelaze vozila, obavezno se izvodi rasteretna armiranobetonska ploča koja preuzima saobraćajno opterećenje.

Elipsasti rezervoar se ne sme oslanjati na nekoliko tačaka, jer bi se opterećenje koncentrisalo i izazvalo deformaciju donjeg dela plašta. Zbog toga se oslanja celom donjom površinom na ravnu i nosivu podlogu ili na oblikovana ležišta koja prate zakrivljenost dna po celoj dužini. Podloga mora biti potpuno horizontalna, bez ispupčenja i udubljenja, jer svaka neravnina stvara mesto povećanog napona. Najčešće se izvodi armiranobetonska ploča dimenzionisana prema masi punog rezervoara, uz obavezno računanje da jedan kubni metar vode teži oko hiljadu kilograma. Kod postavljanja na otvorenom se predviđa i pričvršćivanje obujmicama ili trakama, jer prazan rezervoar velike površine može da se pomeri pod dejstvom jakog vetra. Nakon postavljanja se priključuju dovod, odvod, preliv i ventilacija, pa se radi probno punjenje uz proveru ponašanja zidova i zaptivenosti svih spojeva.

Oprema se planira pre izrade, jer se priključci najkvalitetnije zavaruju tokom proizvodnje. Standardno se predviđaju dovodni priključak na gornjoj strani, odvodni i ispusni priključak u najnižoj tački radi potpunog pražnjenja, prelivni vod za odvod viška tečnosti i ventilacioni otvor koji izjednačava pritisak. Ventilacija je posebno važna, jer pri brzom pražnjenju pumpom nastaje podpritisak koji kod spljoštenog oblika lako uvlači zaravnjene zidove ka unutra. Revizioni otvor na gornjoj strani omogućava ulazak radi pranja i kontrole, a kod dužih rezervoara se izrađuju i dva otvora. Za praćenje količine se ugrađuju nivokaz sa providnim crevom, merna letva ili elektronski senzori nivoa. Po zahtevu se dodaju pregradni zidovi protiv zapljuskivanja, ušice za dizanje, obujmice za pričvršćivanje, termoizolacija sa zaštitnom oblogom i priključci za pumpu.

Cena zavisi od zapremine, dimenzija preseka, debljine zida, vrste materijala i broja potrebnih ojačanja. Elipsasti rezervoar je po pravilu skuplji od cilindričnog iste zapremine, jer traži deblji zid, više obruča i unutrašnje zatege koje se posebno izrađuju i zavaruju. Što je presek spljošteniji, to je potrebno više ojačanja, pa i cena raste. Varijanta za ukopavanje je skuplja od nadzemne, jer zahteva znatno jaču konstrukciju. Na cenu utiče i sva ugrađena oprema, od ventila i priključaka do nivokaza, revizionih otvora, pregradnih zidova i termoizolacije, kao i UV stabilizovan materijal kod postavljanja na otvorenom. Na kraju se računaju transport i montaža, koji kod dugih rezervoara mogu biti značajna stavka. Izrada po meri je uobičajen način rada, pa je dovoljno navesti raspoloživu visinu, širinu i dužinu prostora, željenu zapreminu, vrstu tečnosti i spisak potrebnih priključaka.