Plastična septička jama je vodonepropusni podzemni rezervoar izrađen od polipropilena ili polietilena visoke gustine, namenjen prihvatanju i sakupljanju fekalnih i sanitarnih otpadnih voda iz objekata koji nisu priključeni na javnu kanalizaciju. Otpadna voda iz objekta gravitaciono ulazi u jamu, gde se čvrste materije talože na dnu, dok se masti i lakše materije podižu ka površini. U jami se odvija delimična anaerobna razgradnja, odnosno razlaganje organskih materija bez prisustva kiseonika, ali taj proces nije dovoljan da bi se voda smatrala prečišćenom. Zbog toga se sadržaj mora povremeno prazniti cisternom i odvoziti na postrojenje za tretman. Savremene plastične septičke jame se izrađuju kao potpuno zatvoreni sudovi bez ikakvog procurivanja u zemljište, sa revizionim otvorom i šahtom za pristup. Izrađuju se po meri, u vertikalnoj i horizontalnoj izvedbi, prema broju korisnika i raspoloživom prostoru na parceli.

Nekada su se septičke jame gradile kao upojne, sa propusnim dnom i zidovima, kako bi tečni deo otpadne vode odlazio u okolno zemljište. Takvo rešenje danas nije prihvatljivo, jer fekalna voda dospeva u podzemne vode i zagađuje bunare, izvorišta i vodotokove u okolini. Bakterije i nitrati iz takve vode putuju kroz tlo i mogu se pojaviti u bunaru udaljenom desetinama metara, pa je zdravstveni rizik veliki i za sam objekat i za susede. Iz tog razloga propisi o zaštiti voda i životne sredine traže da septička jama bude potpuno vodonepropusna. Plastična jama tu prednjači nad betonskom, jer se izrađuje kao monolitna zavarena celina bez spojnica, pukotina i propusnih šavova, a materijal ne upija vlagu i ne razgrađuje se pod dejstvom agresivnog sadržaja. Betonska jama vremenom razvija mikropukotine, naročito na spojevima prstenova, pa i kada je nova ume da propušta.

Veličina se određuje prema broju korisnika, prema dnevnoj potrošnji vode i prema tome koliko često je moguće organizovati pražnjenje cisternom. Za porodičnu kuću se polazi od stvarnog broja ukućana i računa se dnevna količina otpadne vode po osobi, koja u domaćinstvu sa vodovodom i kupatilom iznosi znatno više nego što ljudi obično pretpostavljaju. Praktično pravilo je da jama treba da primi količinu koja se stvori za najmanje mesec do dva dana, kako pražnjenje ne bi bilo prečesto. Za vikendice koje se koriste povremeno bira se manja zapremina, dok za restorane, hotele i objekte sa mnogo posetilaca proračun ide prema broju obroka i ležajeva. Najtraženije su jame između tri i deset kubnih metara. Ako je pristup cisterni otežan ili skup, uvek se preporučuje veća zapremina, jer se time smanjuje broj pražnjenja i ukupan trošak korišćenja.

Najveća prednost je apsolutna vodonepropusnost, jer se plastična jama izrađuje zavarivanjem u jedan komad, bez prstenova, spojnica i maltera koji vremenom popuštaju. Materijal ne upija vlagu, ne truli i ne razgrađuje se pod dejstvom agresivnog sadržaja i gasova koji nastaju u jami, dok beton u tom okruženju vremenom propada, naročito u zoni iznad nivoa tečnosti. Plastična jama je višestruko lakša, pa se transportuje bez teške mehanizacije i spušta u rov znatno jednostavnije, čime se skraćuje vreme montaže i smanjuju troškovi. Glatke unutrašnje površine olakšavaju pražnjenje i sprečavaju hvatanje naslaga. Jama se izrađuje po meri, pa se prilagođava obliku parcele, dubini kanalizacione cevi i raspoloživom prostoru, što kod gotovih betonskih elemenata nije moguće. Uz sve to, radni vek plastične jame se meri decenijama, a eventualno mehaničko oštećenje se popravlja zavarivanjem, bez zamene celog suda.

Ugradnja počinje izborom lokacije, koja mora biti dovoljno udaljena od objekta i naročito od bunara i izvorišta, a istovremeno pristupačna cisterni za pražnjenje. Iskopava se rov odgovarajuće dubine, a na dnu se izliva armiranobetonska ploča koja obezbeđuje ravnu i stabilnu podlogu i sprečava sleganje. Jama se spušta u rov i postavlja potpuno horizontalno, jer nagib remeti nivoe i otežava kasnije pražnjenje. Zatim se povezuje ulazna kanalizaciona cev uz obavezno poštovanje potrebnog pada, a na vrhu se izvodi šahta sa poklopcem koja omogućava pristup revizionom otvoru. Zasipanje se izvodi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz istovremeno postepeno punjenje jame vodom, kako bi se pritisak izjednačio sa spoljne i unutrašnje strane. Ako preko jame prelaze vozila, obavezno se izliva rasteretna armiranobetonska ploča koja preuzima saobraćajno opterećenje i prenosi ga mimo suda.

Plastika je čvrst ali elastičan materijal, pa se prazan sud u rovu ponaša drugačije nego pun. Ako se zasipanje izvede krupnim kamenom ili šutom, oštre ivice pritiskaju zid u pojedinim tačkama i stvaraju koncentraciju napona koja može da izazove ulubljenje ili oštećenje. Zbog toga se koristi pesak ili sitan šljunak, koji ravnomerno naleže na plašt i ravnomerno prenosi pritisak. Drugi razlog je odnos pritisaka, jer zemlja pritiska sud sa spoljne strane, a prazna jama iznutra nema ničim da se odupre. Postepenim punjenjem vodom u toku zasipanja se pritisak izjednačava sa obe strane, pa zid ostaje u prvobitnom obliku. Treći razlog je sila potiska, jer prazna jama u terenu sa visokim nivoom podzemne vode teži da ispliva ka površini. Zbog toga se jama vezuje trakama za betonsku ploču na dnu rova i drži napunjena vodom kada nije u upotrebi.

Učestalost pražnjenja zavisi od zapremine jame, od broja korisnika i od potrošnje vode u domaćinstvu. Kod porodične kuće sa četiri člana i jamom od pet kubnih metara pražnjenje se najčešće obavlja na svakih mesec do dva meseca. Ako se u domaćinstvu koriste mašina za pranje veša i mašina za sudove, količina vode raste, pa se i pražnjenje obavlja češće, osim ako se ta voda odvodi posebnom linijom. Vikendice koje se koriste povremeno mogu proći i sa jednim pražnjenjem godišnje. Znak da je jama puna je usporeno oticanje iz kanalizacije u objektu, a najsigurnije je proveriti nivo kroz revizioni otvor pre nego što dođe do problema. Preporučuje se da se pražnjenje planira unapred, jer čekanje da jama prelije stvara neprijatnu situaciju i zdravstveni rizik. Sadržaj se odvozi cisternom i predaje na propisano mesto za tretman.

U velikom broju slučajeva se to i preporučuje, jer se time trajno rešava trošak stalnog pražnjenja cisternom. Biološki prečistač radi na sasvim drugom principu, jer se u njemu stalno uduvava vazduh, pa aerobne bakterije razgrađuju organske materije i izlazna voda ima kvalitet koji dozvoljava ispuštanje u upojni bunar, u drenažu ili u kanal, uz saglasnost nadležnih organa. Kod prečistača se cisterna zove samo jednom do dva puta godišnje radi uklanjanja viška mulja, umesto svakih mesec dana. Sa druge strane, prečistač traži električni priključak, jer duvaljka radi neprekidno, i pravilno korišćenje, jer se u kanalizaciju ne smeju bacati sredstva koja ubijaju bakterije. Septička jama je jednostavnija i nema potrošnju struje, pa ostaje dobar izbor za vikendice i objekte koji se koriste retko. Odluka se donosi poređenjem godišnjeg troška pražnjenja sa ulaganjem u prečistač.

Ugradnja septičke jame podleže propisima o zaštiti voda i životne sredine, kao i lokalnim pravilima, pa je pre radova potrebno proveriti šta nadležni organi traže za konkretnu lokaciju. Po pravilu se zahteva da jama bude potpuno vodonepropusna i da postoji dokaz o redovnom pražnjenju od strane ovlašćenog izvođača. Posebno se pazi na udaljenost od bunara i izvorišta za vodosnabdevanje, jer je zaštita pijaće vode prioritet, a propisana rastojanja zavise od vrste tla, od nagiba terena i od pravca kretanja podzemnih voda. Vodi se računa i o udaljenosti od objekta, od granice parcele i od susednih objekata, kao i o pristupu cisterni. Kod izgradnje novog objekta se rešenje odvođenja otpadnih voda unosi u projektnu dokumentaciju. Zbog svega toga se preporučuje da se pre nabavke jame provere lokalni uslovi, jer se time izbegavaju naknadne izmene i troškovi.

Cena zavisi pre svega od zapremine, jer veća jama znači više materijala, deblji zid i više ojačavajućih obruča. Na cenu utiče i oblik, jer se horizontalna izvedba bira kada je dubina ograničena, a vertikalna kada je parcela uska, pa se dimenzije prilagođavaju terenu. Debljina zida se određuje prema dubini ukopavanja i prema tome da li preko jame prelaze vozila, jer saobraćajno opterećenje zahteva znatno jaču konstrukciju i rasteretnu ploču. Značajnu stavku čine i oprema i pribor, odnosno šahta, poklopac odgovarajuće nosivosti, revizioni otvori, priključci, ventilacioni vod i signalizacija nivoa. Na kraju se dodaju transport, iskop, betonski radovi i montaža, koji zavise od uslova na terenu i od pristupa mehanizacije. Za tačnu ponudu je dovoljno navesti broj korisnika ili željenu zapreminu, dubinu kanalizacione cevi, raspoloživ prostor i podatak o tome da li preko jame prelaze vozila.