Obavljamo klasičnu crnu bravariju, izradu metalnih konstrukcija, ograda, terasa, zaštitnih rešetki, nadstrešnica, kao i varenje, sečenje i bušenje metala.

Da, izrađujemo konstrukcije za splavove, pontone i druge plovne objekte, uključujući i čelične mostove za pristup splavovima.

Izrađujemo čelične mostove za splavove i druge plovne objekte, pri čemu se konstrukcija projektuje prema odgovarajućim standardima.

Radimo sa različitim vrstama metala, uključujući čelik, inox i kovane metalne konstrukcije.

Usluge varilačkih i bravarskih radova pružamo u brojnim gradovima Srbije, kao i u drugim mestima prema dogovoru i potrebama projekta.

Varilački i bravarski poslovi obuhvataju sve što se radi sa metalom, od pripreme materijala do gotove konstrukcije postavljene na licu mesta. Tu spadaju sečenje, bušenje, savijanje i varenje, kao i sklapanje delova u celinu i završna zaštita od korozije. U praksi to znači izradu metalnih konstrukcija za hale i nadstrešnice, konstrukcija za splavove i pontone, čeličnih mostova za pristup plovnim objektima, zatim ograda, kapija, terasa, gazišta, stepenica, zaštitnih rešetki i regala. Radi se klasična crna bravarija, ali i poslovi sa inoxom i kovanim gvožđem, kada se traži drugačiji izgled ili veća otpornost. Svaki posao počinje merenjem na terenu i dogovorom o dimenzijama, jer se konstrukcije rade po meri, a ne po gotovim šablonima. Nakon izrade sledi montaža na lokaciji.

Crna bravarija je naziv za radove sa običnim konstrukcionim čelikom, za razliku od radova sa inoxom ili aluminijumom. Taj čelik je čvrst, povoljan i lako se vari, pa je osnovni materijal za noseće konstrukcije, ograde, kapije, stepenice, nadstrešnice i sve gde se traži nosivost po razumnoj ceni. Njegova jedina slabost je što rđa ako se ostavi nezaštićen, pa se posle varenja obavezno radi zaštita, najčešće čišćenje, osnovni premaz i završna boja, a kod zahtevnijih uslova i cinkovanje. Kada je zaštita urađena kako treba, ovakva konstrukcija traje decenijama. Naziv crna bravarija dolazi upravo od izgleda tog čelika pre obrade. U praksi se najveći deo bravarskih poslova radi upravo od ovog materijala, a inox i kovano gvožđe se biraju kada su izgled ili posebni uslovi važniji od cene.

Konstrukcija za splav je jedan od najčešćih poslova, jer ona povezuje pontone u celinu i nosi ceo objekat koji stoji iznad. Radi se od čelika sa dobrom antikorozivnom zaštitom, jer je stalno u vlažnoj sredini, a kod objekata gde je važna manja težina koristi se i aluminijum. Konstrukcija se projektuje prema težini objekta i rasporedu pontona, tako da opterećenje bude ravnomerno raspoređeno i da splav stoji u ravni. Ležišta za pontone se izrađuju tako da obuhvate telo pontona bez urezivanja u plastiku. Na istoj konstrukciji se predviđaju i mesta za bitve, ograde, rampe i sve što ide na splav. Pošto se ovakvi poslovi rade zajedno sa samom izradom pontona, konstrukcija i plovna osnova se usklađuju od početka, pa nema naknadnog prilagođavanja na terenu.

Most, odnosno pristupna rampa, povezuje obalu sa splavom i mora da radi u celom rasponu vodostaja. Zbog toga se ne postavlja kruto, već tako da jednim krajem leži na obali, a drugim na plovnom objektu, uz zglobnu vezu i ležište koje dozvoljava klizanje pri promeni nivoa vode. Konstrukcija se dimenzioniše prema rasponu i prema broju ljudi koji će je koristiti, pa se za duže mostove predviđa jača rešetkasta izvedba. Gazna površina se radi tako da ne kliza, jer je most stalno vlažan, a sa strane se postavljaju rukohvat i ograda odgovarajuće visine. Ceo sklop se štiti od korozije, pošto je izložen i vodi i vlažnom vazduhu. Pri izradi se vodi računa i o težini, jer most opterećuje splav na jednoj strani, pa to ulazi u proračun nosivosti pontona.

Metalne konstrukcije za hale, nadstrešnice i pomoćne objekte su uobičajen deo posla. Prednost čelične konstrukcije je što se izrađuje u radionici, pa se na lokaciju donosi gotova i sklapa za kratko vreme, znatno brže nego kod klasične gradnje. Konstrukcija se pravi prema rasponu, visini i predviđenom opterećenju, u koje ulaze i sneg i vetar za to područje, pa se profili biraju tek kada se to izračuna. Delovi se spajaju varenjem ili zavrtnjima, a spojevi na terenu se planiraju unapred da montaža ide bez improvizacije. Sve se zaštićuje od korozije pre postavljanja. Ovakva konstrukcija se kasnije lako proširuje, jer se dodaje novi raspon uz postojeći. Za ozbiljnije objekte se radi po projektu, a za manje nadstrešnice je dovoljan dogovor o dimenzijama i nameni.

Za ponudu su potrebne dimenzije i podatak o tome čemu konstrukcija služi. Kod ograde je dovoljna dužina, visina i podatak da li se radi klasična, kovana ili inox izvedba, uz opis da li ide na zid, na stubove ili na betonsku podlogu. Kod nadstrešnice i konstrukcije za halu je potreban raspon, visina i podatak o pokrivaču koji se postavlja. Kod konstrukcije za splav se traže dimenzije objekta i podatak o težini, jer ona određuje profile. Kod mosta je važan raspon od obale do splava i procena razlike u vodostaju. Uz to je uvek korisna skica, čak i ručna, jer se sa nje odmah vidi ono što se rečima teško opisuje. Za veće poslove se izlazi na teren i uzima mera, pošto je to najsigurniji način da sve legne bez naknadnih prepravki.

Inox se radi tamo gde konstrukcija mora da izdrži vlagu, hemiju ili česta pranja, a da pri tome ne rđa i ne traži farbanje. Zbog toga se bira za ograde na terasama, za rukohvate, za stepenice, za opremu u prehrambenim pogonima i za delove koji su stalno izloženi vodi. Osnovna razlika u odnosu na obični čelik je što inox nema potrebu za zaštitnim premazom, pa mu izgled ostaje isti godinama uz minimalno održavanje. Varenje inoxa traži drugačiju tehniku i drugačiji dodatni materijal, jer se pri pogrešnom radu narušava sloj koji ga i štiti od korozije, pa se posle varenja spojevi obavezno obrađuju. Cena je veća nego kod crne bravarije, ali se razlika vrati kroz izostanak farbanja i kroz duži vek konstrukcije na izloženim mestima.

Zaštita počinje pripremom površine, jer nijedan premaz ne drži na masnoj i zarđaloj podlozi. Površina se čisti od rđe, kamenca od varenja i masnoće, zavari se obruse i zaobli, pošto se rđa najpre javlja na oštrim ivicama i na neobrađenim šavovima. Zatim se nanosi osnovni premaz, a preko njega završna boja u jednom ili dva sloja. Za konstrukcije koje su stalno napolju ili u vlažnoj sredini se preporučuje cinkovanje, koje daje najdužu zaštitu i ne traži obnavljanje kao boja. Kod splavova i pontona se zaštita radi pojačano, jer je izloženost vodi stalna. Bez obzira na način, važno je da se konstrukcija pregleda jednom godišnje i da se oštećena mesta odmah poprave, jer rđa koja krene sa jednog mesta vremenom uđe pod ceo premaz.

Montaža na lokaciji je sastavni deo posla, jer se konstrukcija izrađuje u radionici, a zatim postavlja tamo gde treba da stoji. Pre izrade se najčešće izlazi na teren i uzima mera, pošto se u praksi vrlo često desi da stvarne dimenzije nisu iste kao one sa papira. Na licu mesta se rade i svi radovi koji se ne mogu obaviti unapred, kao što su varenje spojeva između segmenata, ankerovanje u beton, postavljanje ograda i rukohvata i konačno podešavanje. Kod splavova i pontona se deo posla radi i na vodi. Radi se na teritoriji cele Srbije, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima, kao i u manjim mestima prema dogovoru, pa se lokacija ne postavlja kao ograničenje.

Cena zavisi od količine materijala, od vrste metala i od količine rada. Materijal se računa prema profilima i debljinama koje konstrukcija zahteva, a to proizlazi iz raspona i opterećenja, pa veća nosivost uvek znači i veći trošak. Inox i kovano gvožđe su skuplji od običnog čelika, ali se biraju kada su izgled ili otpornost na vlagu presudni. Na cenu bitno utiče složenost, jer prava ograda i ograda sa kovanim elementima nemaju ni približno isti broj radnih sati. Dodaje se i zaštita od korozije, gde postoji razlika između farbanja i cinkovanja. Na kraju idu transport i montaža, koji zavise od udaljenosti, od visine rada i od pristupa lokaciji. Za tačnu ponudu je dovoljno poslati dimenzije, skicu i opis namene.