Plastični rezervoari se proizvode od polietilena visoke gustine (HDPE) i polipropilena (PPH), koristeći tehnologiju spiralnog namotavanja koja obezbeđuje čvrstoću i dugotrajnost proizvoda.

Plastični rezervoari imaju široku primenu u domaćinstvima, industriji, školama, vrtićima, vikend naseljima i hotelskim objektima. Koriste se za skladištenje pitke vode, tehničke vode, hemikalija i drugih tečnosti.

Plastični rezervoari imaju veliku mehaničku čvrstoću, otpornost na koroziju i hemikalije, kao i dug vek trajanja. Takođe su otporni na habanje i mogu podneti različite temperaturne uslove

Rezervoari od polietilena mogu raditi na temperaturama od -30°C do +80°C, dok rezervoari od polipropilena mogu izdržati temperature od -10°C do +100°C.

Da. Plastični rezervoari mogu se koristiti umesto betonskih rezervoara za vodosnabdevanje, kako za pojedinačna domaćinstva i vikendice, tako i za veća naselja.

Oblik se bira prema prostoru koji imate. Vertikalni rezervoar zauzima najmanje površine za istu zapreminu i lako se prazni do kraja, pa je logičan izbor kada ima dovoljno visine. Horizontalni se bira kada je tavanica niska, kada rezervoar ide u podrum ili ispod nadstrešnice, kao i kada se prevozi na prikolici, jer ima nisko težište. Elipsasti oblik je najniži za istu zapreminu, pa se koristi tamo gde je visina stvarno ograničena. Kace su otvorene i koriste se kada se u sud ulazi rukom, za potapanje, mešanje i pranje. Silosi imaju konusno dno i koriste se za rasute materijale kao što su hrana i granulat. Ako niste sigurni, dovoljno je reći koliko litara vam treba i koliko prostora imate, pa se predlog daje na osnovu toga.

Zapremina se bira prema potrošnji i prema tome koliko dugo treba da vas voda drži bez dopune. Za zalivanje bašte i pranje dvorišta kod porodične kuće najčešće je dovoljno između dva i pet kubnih metara. Kada rezervoar služi kao rezerva vode za domaćinstvo koje nema stalno vodosnabdevanje, ide se na pet do deset kubika. Za poljoprivredu, plastenike i privredne objekte zapremine su znatno veće. Uvek se ostavlja mala rezerva u gornjem delu, jer se rezervoar ne puni do samog vrha. Kada je potrebna velika količina, često je bolje postaviti dva ili tri manja rezervoara nego jedan ogroman, jer se lakše dopremaju, lakše se čiste, a jedan može da radi dok se drugi prazni. Pošto se radi po meri, dobija se tačno ona zapremina koja odgovara.

Može, pod uslovom da je izrađen od zdravstveno ispravnog polietilena ili polipropilena, što je kod ovakvih rezervoara pravilo. Materijal ne otpušta štetne materije, ne menja ukus ni miris vode i ne stvara rđu i talog kao metalni sudovi. Bitno je da rezervoar bude zatvoren, sa poklopcem koji dobro naleže, kako u vodu ne bi ulazili prašina, insekti i sitne životinje. Isto tako je važno da materijal bude neproziran, jer svetlost koja prolazi kroz zid podstiče razvoj algi, pa voda počne da zeleni. Preporučuje se ventilacioni otvor sa mrežicom i revizioni otvor kroz koji se ulazi radi pranja. Uz pranje jednom do dva puta godišnje, voda ostaje ispravna i bistra. Ako rezervoar stoji napolju, dodatno se traži materijal sa zaštitom od sunca.

Može, ali se za ukopavanje radi posebna izvedba. Rezervoar koji stoji na površini i onaj koji je u zemlji nemaju isto opterećenje, jer zemlja pritiska plašt sa svih strana, a kada je sud prazan i kada je nivo podzemne vode visok, javlja se potisak koji ga gura ka površini. Zbog toga se ukopani rezervoari prave sa debljim zidom i sa ojačanjima po obimu. Na dno rova se izliva betonska ploča za koju se rezervoar vezuje trakama, da ne bi isplivao. Zatrpavanje se radi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz istovremeno postepeno punjenje vodom, tako da se pritisak izjednači sa obe strane zida. Iznad se radi šahta sa poklopcem radi pristupa. Ako preko rezervoara prelaze vozila, obavezna je i rasteretna betonska ploča.

Podloga mora biti ravna, tvrda i dovoljno nosiva. Treba imati u vidu da jedan kubni metar vode teži oko hiljadu kilograma, pa rezervoar od pet kubika u punom stanju pritiska podlogu sa pet tona. Najčešće se izliva betonska ploča koja mora biti izravnata, bez ispupčenja i rupa, jer svaka neravnina stvara mesto pojačanog pritiska na dnu rezervoara i vremenom može da izazove deformaciju. Ploča treba da bude nešto veća od prečnika rezervoara, da ivica dna ne bi visila preko ruba. Horizontalni rezervoari se ne oslanjaju na tačke, već na ležišta koja prate oblik plašta po celoj dužini. Kod rezervoara koji stoji napolju u vetrovitom kraju predviđa se i vezivanje za podlogu, jer prazan sud vetar lako pomeri.

Uz pravilan izbor materijala i pravilnu montažu, radni vek se meri sa dvadeset do trideset godina, a u zatvorenom prostoru i duže, jer nema izlaganja suncu i temperaturnim razlikama. Plastika ne rđa, ne truli i ne propada od vlage, pa nema farbanja i antikorozivne zaštite kao kod čeličnih rezervoara. Ono što skraćuje vek su dve stvari, izloženost suncu kod materijala bez UV zaštite i mehanička oštećenja, na primer udar viljuškarom ili oštar kamen pri zatrpavanju. Ako do oštećenja dođe, plastika se popravlja zavarivanjem na licu mesta, pa se rezervoar ne mora menjati. To je jedna od njegovih većih prednosti u odnosu na druge materijale. Uz povremeno pranje i pregled spojeva, rezervoar praktično ne traži održavanje tokom celog radnog veka.

To se dešava kada je ventilacioni otvor premali ili zapušen. Kada pumpa brzo isisava vodu, u rezervoar mora da ulazi vazduh da popuni prostor koji voda oslobađa. Ako vazduh ne može da uđe, unutra nastaje podpritisak koji uvlači zidove ka unutra i može trajno da ošteti sud. Isto se dešava i pri prebrzom punjenju, kada vazduh ne može da izađe napolje. Zbog toga svaki zatvoren rezervoar mora imati ventilacioni otvor, i to dovoljno velik u odnosu na protok pumpe. Otvor se pokriva mrežicom da kroz njega ne ulaze insekti, ali ta mrežica se vremenom zapuši prašinom, pa je treba proveriti pre svake sezone. Ovo je u praksi najčešći uzrok oštećenja rezervoara, a sprečava se vrlo jednostavno, samo redovnom kontrolom.

Cena zavisi od zapremine, debljine zida, oblika i vrste materijala. Veći rezervoar traži deblji zid i više ojačanja, jer je pritisak tečnosti pri dnu veći, pa cena ne raste ravnomerno sa brojem kubika. Oblik takođe utiče, jer je okrugao sud povoljniji od pravougaonog i elipsastog, koji traže rebra i zatege. Izvedba za ukopavanje je skuplja od nadzemne, pošto zahteva jaču konstrukciju. Na cenu utiče i sve što se ugrađuje, odnosno ventili, priključci, nivokaz, revizioni otvor, merdevine, mešalica, grejač i izolacija. Ako rezervoar stoji napolju, dodaje se materijal sa UV zaštitom. Na kraju idu transport i montaža, koji zavise od udaljenosti i pristupa lokaciji. Za ponudu je dovoljno reći koliko litara treba, šta se čuva i gde rezervoar stoji.