GHIBLIPLAST pontoni proizvode se od polietilena visoke gustine (HDPE), tehnologijom spiralnog namotavanja. Ovaj materijal se odlikuje odličnim mehaničkim karakteristikama, velikom otpornošću na lom, zateznom i pritisnom čvrstoćom, kao i dugim vekom trajanja.

Pontoni se koriste za izgradnju katamarana, trimarana i kvartomarana, kao i za plutajuće molove u marinama, pristajne dokove, plutajuće platforme, uzgajališta ribe i plutajuće barijere za skupljanje otpada.

Plastični pontoni od HDPE-a su potpuno otporni na slanu i slatku vodu, ne zahtevaju antikorozivnu zaštitu, imaju vek trajanja 50 i više godina, ne zagađuju životnu sredinu i mogu se popravljati na licu mesta u slučaju oštećenja.

Pontoni se izrađuju u standardnim prečnicima: Ø 500 mm, Ø 600 mm, Ø 800 mm, Ø 1000 mm, Ø 1200 mm, Ø 1300 mm i Ø 1600 mm, dok je dužina po zahtevu kupca, do 12 metara (u skladu sa mogućnošću transporta).

Pontoni imaju pregradne komore postavljene na razmaku od jednog metra, pri čemu svaka komora poseduje revizioni otvor (ventil – priključak) koji omogućava regulaciju pritiska i temperature. Takođe, pontoni imaju specijalno oblikovane vrhove za lakše kretanje kroz vodu i plastične držače za pričvršćivanje konstrukcije.

Pontoni za plovne objekte su plastični elementi ispunjeni vazduhom koji svojim potiskom drže na vodi sve što se na njih postavi. Za razliku od pontona koji se koriste samo kao gat ili staza, ovi se rade kao plovna osnova, odnosno kao temelj na kome stoji ceo objekat. Postavljaju se ispod splavova, kuća na vodi, restorana i kafića na vodi, radnih platformi, bina i svih objekata koji treba da plutaju i da se pomeraju zajedno sa nivoom vode. Izrađuju se od polietilena visoke gustine, materijala koji ne rđa, ne trune i ne upija vodu, pa ne traži održavanje kao nekadašnja metalna burad. Broj i veličina pontona se određuju proračunom, prema ukupnoj težini objekta i opreme, uz obaveznu rezervu koja objektu daje stabilnost i sprečava preterano uranjanje.

Polazi se od ukupne težine objekta, u koju ulaze noseća konstrukcija, zidovi, krov, podovi, instalacije, nameštaj, oprema i ljudi koji će boraviti unutra. Toj težini se dodaje rezerva, jer se u praksi uvek nešto doda posle izrade, a i sama voda unosi promenljiva opterećenja pri talasu i vetru. Nosivost jednog pontona zavisi od njegove zapremine, jer svaki litar potopljene zapremine daje otprilike kilogram potiska. Zbir potiska svih pontona mora biti veći od ukupne težine, i to sa dovoljnom razlikom, da bi objekat plutao delimično uronjen, a ne na samoj granici. Isto tako je važan i raspored, jer se pontoni postavljaju tako da težina bude ravnomerno raspoređena. Ako se sav teret nađe na jednoj strani, objekat će stajati nakrivo bez obzira na to što ukupna nosivost odgovara.

Metalna burad su se koristila decenijama, ali imaju ozbiljan nedostatak, jer u vodi vremenom prorđaju. Kada jedno bure počne da propušta, objekat se nakrivi na tu stranu, a popravka traži vađenje i zamenu, što je težak i skup posao. Pontoni od polietilena visoke gustine ne rđaju i ne razgrađuju se u vodi, ni u slatkoj ni u slanoj, pa je taj problem u potpunosti rešen. Otporni su na udarce, na led, na sunce i na naftne derivate koji se u vodi mogu naći. Prave se kao zaptiveni elementi, a po potrebi se pune stiroporom, tako da ni oštećenje spoljnog zida ne dovodi do naglog gubitka nosivosti, jer ispuna nastavlja da pluta. Uz to su pravilnog oblika i tačnih dimenzija, pa je konstrukcija iznad njih ravna i stabilna, bez podmetanja i improvizacije.

Pontoni se rade i kao prazni, odnosno samo zatvoreni sa vazduhom unutra, i kao punjeni stiroporom. Prazan ponton ima punu nosivost dok je zaptiven, ali ako dođe do probijanja zida, voda počne da ulazi i nosivost tog elementa opada. Kod pontona punjenog stiroporom voda nema gde da uđe, jer je unutrašnjost popunjena materijalom koji sam pluta, pa i oštećen ponton nastavlja da nosi. Zbog toga se punjenje preporučuje kod objekata gde je bezbednost na prvom mestu, kao što su kuće na vodi, ugostiteljski objekti i platforme sa mnogo ljudi. Prazni pontoni ostaju dobar izbor za manje platforme i tamo gde je rizik od oštećenja mali. Razlika u ceni nije velika u odnosu na sigurnost koju punjenje donosi, pa se u praksi kod stambenih objekata gotovo uvek ide na punjenu izvedbu.

Pontoni se ne postavljaju odvojeno, već se povezuju nosećom konstrukcijom koja od njih pravi jednu čvrstu celinu. Konstrukcija je najčešće čelična, sa antikorozivnom zaštitom, ili aluminijumska tamo gde je važna manja težina i potpuna otpornost na koroziju. Pontoni se za konstrukciju vezuju obujmicama, zavrtnjima kroz predviđene otvore ili ležištima koja obuhvataju telo pontona, tako da ne mogu da se pomere ni bočno ni po dužini. Veza mora biti dovoljno čvrsta, a istovremeno takva da ne urezuje plastiku, jer bi se na tom mestu vremenom javilo oštećenje. Preko konstrukcije se postavlja pod, a zatim i sam objekat. Raspored pontona ispod konstrukcije se planira tako da opterećenje bude ravnomerno, sa gušćim rasporedom ispod težih delova, kao što su kupatilo, kuhinja i zidovi.

Polietilen visoke gustine u vodi ne rđa, ne trune i ne upija vlagu, pa se vek pontona meri decenijama. Kod pontona sa zaštitom od sunca ni izloženost otvorenom prostoru ne pravi problem, jer materijal ostaje žilav i posle mnogo godina. U praksi se pokazalo da je konstrukcija iznad pontona ta koja pre traži pažnju, naročito ako je čelična i ako se zaštita ne obnavlja. Ono što skraćuje vek pontona je mehaničko oštećenje, na primer udar plovila ili trenje o oštru ivicu, pa se zbog toga postavljaju bokobrani i zaštitne lajsne na izloženim mestima. Ako do oštećenja ipak dođe, polietilen se popravlja zavarivanjem, tako da se ponton ne mora menjati. Uz redovnu kontrolu i čišćenje donje strane od algi i naslaga, ovakva plovna osnova radi pouzdano vrlo dugo.

Na pontone se postavljaju kuće na vodi i splavovi za odmor, restorani i kafići na vodi, apartmani za izdavanje, saune i bazeni na vodi, kupališne platforme, bine za priredbe, kao i radne platforme za radove na vodi. Postavljaju se i pristupne staze, gatovi i prilazi ka obali. Kod svakog od tih objekata je princip isti, prvo se sabere ukupna težina i tek onda se određuje broj pontona. Kod ugostiteljskih objekata se posebno računa na promenljivo opterećenje, jer broj gostiju varira, pa se rezerva uzima veća. Kod radnih platformi se računa opterećenje po tačkama, jer mašina i oprema pritiskaju na malu površinu. Ono što je uvek zajedničko je da se sve što se planira mora znati unapred, jer naknadno dodavanje težine bez povećanja broja pontona pomera objekat dublje u vodu.

Objekat se ne pričvršćuje kruto, jer mora slobodno da prati promenu nivoa vode. Najčešće se koristi sidrenje, kod koga se preko lanaca ili užadi objekat vezuje za betonske blokove na dnu, uz dužinu koja dozvoljava kretanje gore i dole. Drugi način su vertikalni stubovi pobijeni u dno, uz koje objekat klizi preko vođica, pa se pomera samo po visini i ostaje potpuno na svom mestu. Ovo rešenje daje najveću stabilnost i najčešće se bira tamo gde ima vetra i talasa. Uz obalu se objekat vezuje užadima za bitve, a prilaz se izvodi preko pokretne rampe koja prati vodostaj. Pri postavljanju se uvek računa na najviši i najniži zabeleženi nivo vode na toj lokaciji, jer sistem mora da radi u celom rasponu, a ne samo pri trenutnom stanju.

Održavanje je jednostavno, ali ne treba ga preskakati. Preporučuje se pregled jednom godišnje, najbolje pre sezone, sa proverom da li se neki deo objekta više uronio, jer to je prvi znak da negde ulazi voda ili da je dodata težina. Sa donje strane pontona se vremenom nakupljaju alge, mulj i školjke, koji povećavaju težinu i smanjuju slobodan potisak, pa se povremeno čiste. Proveravaju se i veze između pontona i konstrukcije, jer se zavrtnji i obujmice s vremenom olabave. Kod čelične konstrukcije se pregleda stanje zaštite od korozije i obnavlja po potrebi. Sidra, lanci, užad i vezovi se kontrolišu redovno, jer su najizloženiji habanju i najčešći su uzrok problema. Uz ovakvo održavanje plovna osnova ostaje pouzdana i objekat stoji stabilno godinama.

Cena zavisi od broja i veličine pontona, a to proizlazi iz težine objekta koji treba nositi. Zbog toga se ponuda ne može dati samo na osnovu kvadrature, već je potrebno znati kako je objekat građen i čime je opremljen, jer kuća od lakih materijala i objekat sa zidanim delovima i pločicama nemaju istu težinu. Na cenu utiče i to da li su pontoni prazni ili punjeni stiroporom. Posebna stavka je noseća konstrukcija, gde se razlikuju čelik i aluminijum i po ceni i po kasnijem održavanju. Dodaju se sidrenje ili stubovi, prilazna rampa, bokobrani i zaštitne lajsne. Na kraju se računaju transport do lokacije i montaža na vodi. Za tačnu ponudu je dovoljno reći dimenzije objekta, od kojih materijala se gradi, čime će biti opremljen i na kojoj lokaciji će stajati.