Rezervoari sa duplim zidom su sudovi kod kojih se oko unutrašnjeg rezervoara nalazi još jedan spoljni plašt, pa se između njih formira međuprostor. Taj međuprostor ima jednu od dve osnovne uloge, u zavisnosti od namene. Kod sigurnosne izvedbe spoljni plašt služi kao prihvatna tankvana, pa u slučaju curenja unutrašnjeg suda sadržaj ostaje zarobljen između zidova i ne dospeva u okolinu. Kod tehnološke izvedbe se kroz međuprostor propušta topla ili hladna voda, para ili neki drugi medij, čime se sadržaj rezervoara zagreva ili hladi, a takva izvedba se često naziva rezervoar sa duplom košuljicom. Ovakvi rezervoari se koriste za skladištenje hemikalija, kiselina, baza, rastvora i drugih opasnih materija, kao i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji gde je potrebna precizna kontrola temperature. Izrađuju se u vertikalnoj i horizontalnoj izvedbi, po meri, od polipropilena ili polietilena visoke gustine.

Suština sigurnosne izvedbe je u tome što unutrašnji sud nikada nije jedina prepreka između sadržaja i okoline. Ako iz bilo kog razloga dođe do pucanja, pukotine ili oštećenja unutrašnjeg zida, tečnost izlazi u međuprostor, a spoljni plašt je dimenzionisan tako da primi celokupnu ili propisanu deo zapremine unutrašnjeg suda. Time se sprečava izlivanje opasne materije u zemljište, u kanalizaciju ili u proizvodni pogon. Da se curenje ne bi otkrilo tek kada je kasno, u međuprostor se ugrađuje sistem za detekciju, najčešće senzor koji reaguje na prisustvo tečnosti ili merač pritiska ili vakuuma u međuprostoru. Kada senzor detektuje promenu, uključuje se alarm koji upozorava osoblje da je došlo do gubitka zaptivenosti. Takav rezervoar tako pruža dvostruku sigurnost, jednu kroz samu konstrukciju i drugu kroz pravovremeno obaveštavanje pre nego što nastupi ozbiljnija havarija.

Skladištenje opasnih materija podleže propisima o zaštiti životne sredine i zaštiti voda, koji zahtevaju da se spreči dospevanje takvih materija u zemljište i podzemne vode. Jednostruki rezervoar tu ne pruža dovoljnu sigurnost, jer bi svako oštećenje odmah značilo izlivanje. Zbog toga se kod hemikalija, kiselina, baza, otpadnih tečnosti i naftnih derivata traži ili rezervoar sa duplim zidom ili jednostruki rezervoar postavljen u tankvanu odgovarajuće zapremine. Dupli zid ima praktičnu prednost jer objedinjuje obe funkcije u jednoj jedinici, pa nije potrebno graditi posebnu betonsku tankvanu koja zauzima prostor i zahteva zaštitni premaz otporan na hemikalije. Kod ukopanih rezervoara je dupli zid gotovo neizostavan, jer se curenje ispod zemlje ne može uočiti golim okom, pa je detekcija u međuprostoru jedini pouzdan način nadzora. Konkretni zahtevi zavise od vrste materije i lokacije, pa se izvedba uvek usklađuje sa važećim propisima.

Kod tehnološke izvedbe se međuprostor ne koristi kao prihvatna zapremina, već kao kanal kroz koji cirkuliše medij za prenos toplote. Topla voda, para ili termalno ulje ulaze na jednom kraju košuljice i izlaze na drugom, predajući toplotu kroz zid unutrašnjeg suda direktno sadržaju. Na isti način se rezervoar može i hladiti, propuštanjem hladne vode ili rashladnog rastvora. Prednost ovog rešenja je što se sadržaj greje ili hladi po celoj površini zida, ravnomerno i bez lokalnog pregrevanja koje se javlja kod uronjenih električnih grejača. To je posebno važno kod osetljivih proizvoda u prehrambenoj i hemijskoj industriji, gde bi pregrejano mesto moglo da promeni svojstva sadržaja. Da bi se temperatura ujednačila po celoj zapremini, uz duplu košuljicu se najčešće ugrađuje i mešalica. Kod grejanih rezervoara se dodatno postavlja i spoljna termoizolacija, jer bez nje veliki deo unete toplote odlazi u okolinu.

I unutrašnji i spoljni plašt se izrađuju od polipropilena ili polietilena visoke gustine, uz mogućnost da se materijali razlikuju prema ulozi. Unutrašnji sud je u kontaktu sa sadržajem, pa se njegov materijal bira prema hemijskoj otpornosti na konkretnu materiju, prema koncentraciji i prema radnoj temperaturi. Spoljni plašt je izložen okolini, pa se kod postavljanja na otvorenom obavezno izrađuje od UV stabilizovanog materijala. Polipropilen se koristi kada je potrebna veća krutost i rad na povišenim temperaturama, a polietilen visoke gustine kada su važne otpornost na udarce i ponašanje na niskim temperaturama. Između zidova se postavljaju distanceri, odnosno odstojnici koji drže stalan razmak i sprečavaju da se plaštevi naslone jedan na drugi, čime bi se izgubio međuprostor. Svi spojevi se izvode zavarivanjem ekstruderom, jer kod ovakvih rezervoara zaptivenost oba plašta mora biti apsolutna, a svaki šav se posebno kontroliše.

Provera se radi već u proizvodnji, pre isporuke rezervoara. Najčešći postupak je ispitivanje pritiskom ili vakuumom, kada se u međuprostor uvede vazduh pod blagim nadpritiskom ili se iz njega izvuče vazduh, a zatim se prati da li vrednost ostaje stabilna tokom propisanog vremena. Ako pritisak pada, negde postoji propuštanje i šav se traži i sanira. Vizuelno se svi šavovi pregledaju, a po potrebi se rade i dodatna ispitivanja zavarenih spojeva. U eksploataciji se nadzor obavlja preko ugrađenog sistema za detekciju curenja. Kod vakuumskog sistema se u međuprostoru stalno održava blagi podpritisak, pa svako oštećenje bilo unutrašnjeg bilo spoljnog zida odmah izaziva pad vakuuma i aktiviranje alarma. Kod sistema sa senzorom tečnosti alarm se javlja onog trenutka kada se u najnižoj tački međuprostora pojavi tečnost. Preporučuje se da se ispravnost detekcije proverava periodično, jednom godišnje, po uputstvu proizvođača opreme.

Ukopana izvedba je jedna od najčešćih primena duplog zida, upravo zato što se ispod zemlje curenje ne može primetiti spolja. Ukopani rezervoar mora biti posebno ojačan, jer na njega deluju bočni pritisak zemlje i sila potiska podzemne vode, pa se izrađuje sa znatno debljim zidom i sa gustim rasporedom ojačavajućih obruča. Na dnu rova se izliva armiranobetonska ploča za koju se rezervoar vezuje trakama ili obujmicama, čime se sprečava isplivavanje kada je rezervoar prazan. Zasipanje se izvodi peskom ili sitnim šljunkom u slojevima, uz postepeno punjenje rezervoara vodom radi izjednačavanja pritiska sa obe strane zida. Iznad rezervoara se izrađuje šahta sa poklopcem koja omogućava pristup revizionom otvoru, priključcima i jedinici za detekciju curenja. Ako preko rezervoara prelaze vozila, obavezno se izvodi rasteretna armiranobetonska ploča koja preuzima saobraćajno opterećenje i prenosi ga mimo rezervoara.

Betonska tankvana je klasično rešenje, ali zahteva izgradnju posebnog objekta koji zauzima znatnu površinu, jer mora da primi celu zapreminu rezervoara uz određenu rezervu. Beton sam po sebi nije otporan na kiseline i mnoge hemikalije, pa se unutrašnjost mora zaštititi posebnim premazom ili plastičnom oblogom, a taj sloj vremenom propada i traži obnavljanje. Uz to, otvorena tankvana skuplja kišnicu, koja se mora kontrolisano ispuštati i kontrolisati pre ispuštanja. Rezervoar sa duplim zidom sve to rešava u jednoj jedinici, bez dodatnih građevinskih radova i bez zauzimanja prostora oko rezervoara. Prihvatna zapremina je trajno otporna na sadržaj, jer je od istog materijala kao i unutrašnji sud. Detekcija curenja daje ranu informaciju o problemu, dok se kod tankvane curenje često primeti tek kada se tečnost pojavi na dnu bazena. Zbog svega toga je dupli zid danas češće rešenje u savremenim postrojenjima.

Pored uobičajenih priključaka za dovod, odvod, preliv, pražnjenje i ventilaciju, obavezan element je sistem za detekciju curenja u međuprostoru, sa senzorom i kontrolnom jedinicom koja daje zvučni i svetlosni alarm. Kod izvedbe sa duplom košuljicom se dodaju ulazni i izlazni priključci za grejni ili rashladni medij, kao i odzračni ventil u najvišoj tački košuljice. Ugrađuju se termometri, temperaturne sonde i termostati kada se sadržaj greje ili hladi, kao i mešalica sa nosačem kada je potrebno ujednačiti temperaturu i sastav. Za praćenje količine se koriste nivokaz, merna letva ili elektronski senzori nivoa sa mogućnošću povezivanja na upravljački sistem. Revizioni otvor omogućava ulazak radi pregleda i pranja unutrašnjeg suda, a na spoljnom plaštu se predviđa i kontrolni otvor za pristup međuprostoru. Po zahtevu se dodaju termoizolacija, merdevine, platforma sa ogradom i ušice za dizanje.

Cena je po pravilu znatno viša nego kod jednostrukog rezervoara iste zapremine, jer se izrađuju dva potpuno zaptivena plašta, distanceri između njih i sistem za nadzor međuprostora. Na cenu utiču zapremina, oblik, debljina zidova, vrsta materijala i predviđena zapremina međuprostora. Sadržaj koji se skladišti bitno određuje izbor materijala, jer agresivne hemikalije i povišene temperature traže posebnu izvedbu i veću debljinu zida. Ukopana varijanta je skuplja od nadzemne, jer zahteva jaču konstrukciju i dodatna ojačanja. Značajnu stavku čini oprema, odnosno jedinica za detekciju curenja, senzori, ventili, priključci, nivokazi, mešalice, grejni registri i termoizolacija. Na kraju se računaju transport i montaža, koji zavise od dimenzija i uslova pristupa lokaciji. Pošto se svaki rezervoar radi po meri, za tačnu ponudu je potrebno navesti zapreminu, vrstu i koncentraciju medija, radnu temperaturu, način postavljanja i zahteve propisa koje objekat mora da ispuni.