Termoizolovani rezervoari su plastični rezervoari kod kojih je između unutrašnjeg suda i spoljne zaštitne obloge ugrađen sloj toplotne izolacije, najčešće poliuretanska pena, stiropor ili kamena vuna. Zadatak izolacije je da uspori razmenu toplote između sadržaja i okoline, pa tečnost u rezervoaru duže zadržava željenu temperaturu, bilo da je reč o zagrejanom ili ohlađenom mediju. Ovakvi rezervoari se koriste svuda gde temperatura sadržaja utiče na kvalitet proizvoda ili na troškove energije, na primer u prehrambenoj industriji, u mlekarama, u proizvodnji sokova i napitaka, u hemijskoj industriji, u sistemima grejanja i u tehnološkim procesima sa grejanim kupkama. Vrlo često se koriste i kod rezervoara za vodu koji stoje na otvorenom, jer izolacija sprečava zamrzavanje tokom zime i preterano zagrevanje tokom leta. Izrađuju se u vertikalnoj i u horizontalnoj izvedbi, po meri, sa svim potrebnim priključcima i opremom.

Konstrukcija se sastoji iz tri osnovna sloja. Unutrašnji sud je izrađen od polipropilena ili polietilena visoke gustine i on je jedini u kontaktu sa sadržajem, pa se materijal bira prema vrsti tečnosti i radnoj temperaturi. Oko njega se postavlja sloj termoizolacije, čija debljina zavisi od željenog efekta i kreće se najčešće između trideset i sto milimetara. Spoljni omotač je zaštitna obloga koja štiti izolaciju od vlage, mehaničkih oštećenja i sunčevog zračenja, a izrađuje se od plastike, pocinkovanog lima ili nerđajućeg čelika, u zavisnosti od namene i mesta ugradnje. Svi priključci se izvode kroz sva tri sloja, uz posebnu obradu prolaza kako izolacija ne bi ostala otvorena i kako ne bi upijala vlagu. Kod kvalitetne izvedbe se izbegavaju takozvani toplotni mostovi, odnosno mesta gde metal ili plastika direktno povezuju unutrašnji sud i spoljnu oblogu i tako provode toplotu.

Najčešće se koristi poliuretanska pena, jer ima izuzetno nisku toplotnu provodljivost, dobro prianja uz zid i popunjava ceo prostor bez šupljina. Stiropor, odnosno ekspandirani polistiren, koristi se kada je važan povoljniji trošak i kada su temperaturne razlike umerene. Kamena vuna se bira kada je potrebna otpornost na više temperature i kada se traži negoriv materijal. Debljina izolacije se određuje prema razlici između temperature sadržaja i temperature okoline, prema vremenu koje sadržaj treba da provede u rezervoaru i prema tome da li se rezervoar dodatno greje ili hladi. Za zaštitu vode od smrzavanja u našim klimatskim uslovima najčešće je dovoljno od trideset do pedeset milimetara, dok se kod tehnoloških rezervoara sa toplom vodom ili sa hlađenim medijem ide na sedamdeset do sto milimetara i više. Debljina se uvek posmatra zajedno sa spoljnom oblogom, jer loše zatvorena izolacija koja upije vlagu gubi veći deo svoje efikasnosti.

Izolacija znatno usporava gubitak toplote, pa voda u termoizolovanom rezervoaru ostaje tečna mnogo duže nego u običnom rezervoaru, ali je važno razumeti da izolacija sama po sebi ne proizvodi toplotu. Ako je rezervoar dugo izložen temperaturama ispod nule, a voda u njemu miruje i ne dopunjava se toplijom vodom, na kraju će doći do hlađenja i do zamrzavanja. Zbog toga se u krajevima sa oštrim zimama uz izolaciju predviđa i grejanje, najčešće električni grejač sa termostatom ili grejni registar kroz koji cirkuliše topla voda. Termostat uključuje grejanje tek kada temperatura padne na zadatu granicu, pa je potrošnja energije mala upravo zahvaljujući izolaciji. Dodatna mera je izolovanje i grejanje priključnih cevi, jer se u praksi voda najčešće prvo zaledi u tankim cevima, a ne u samom rezervoaru. Uz izolaciju, grejač i zaštićene cevi, sistem radi pouzdano i tokom najhladnijih meseci.

Termoizolovani rezervoari se redovno koriste za skladištenje tople vode i drugih zagrejanih tečnosti, jer izolacija smanjuje gubitke i time direktno snižava troškove energije. Kod takve namene ključan je izbor materijala unutrašnjeg suda, jer plastika ima gornju granicu radne temperature koju ne treba prelaziti. Polipropilen podnosi više temperature od polietilena, pa se za toplu vodu po pravilu bira polipropilen odgovarajuće debljine zida. Pri povišenim temperaturama plastika postaje nešto mekša, pa se debljina zida i ojačanja dimenzionišu upravo prema radnoj temperaturi, a ne samo prema zapremini. Ako se očekuju veće temperature, potrebno je to jasno naglasiti pre izrade, jer se tada menja i konstrukcija i izbor izolacije. Za sisteme sa grejanjem se ugrađuju grejni registri, električni grejači, termometri i termostati, a rezervoar se opremlja sigurnosnim prelivom i ventilacijom koja odvodi paru pri zagrevanju.

Najveća prednost je ušteda energije, jer se toplota ili hladnoća sadržaja mnogo sporije gube, pa grejač ili rashladni sistem rade kraće i troše manje. Druga prednost je stabilnost temperature, što je presudno u tehnološkim procesima gde kvalitet proizvoda zavisi od tačnog temperaturnog režima, na primer u mlekarstvu, u proizvodnji napitaka ili u galvanskim kupkama. Treća prednost je zaštita od zamrzavanja tokom zime i od pregrevanja tokom leta, čime se produžava upotrebljivost rezervoara koji stoji na otvorenom. Izolacija sa spoljnom oblogom dodatno štiti unutrašnji sud od udara, od sunčevog zračenja i od atmosferskih uticaja, pa je i radni vek duži. Kod rezervoara za vodu izolacija smanjuje i pojavu kondenza na spoljnoj strani, što je važno u zatvorenim prostorijama gde bi kapljanje pravilo probleme. Sve to zajedno znači da veći početni trošak izolacije obično bude vraćen kroz uštede u relativno kratkom roku.

Pored uobičajenih priključaka za dovod, odvod, preliv i pražnjenje, kod termoizolovanih rezervoara se posebna pažnja posvećuje opremi za merenje i kontrolu temperature. Standardno se ugrađuju termometar ili temperaturna sonda, termostat koji upravlja grejanjem, kao i sigurnosni elementi koji sprečavaju pregrevanje. Za zagrevanje se koriste električni grejači sa uronjenim telom ili grejni registri kroz koje cirkuliše topla voda, a za hlađenje se ugrađuju rashladni registri i duple košuljice. Ventilacioni otvor je obavezan, jer se pri promeni temperature menja i zapremina vazduha u rezervoaru. Ugrađuju se i nivokaz ili senzor nivoa, revizioni otvor sa izolovanim poklopcem, mešalica kada je potrebno ujednačiti temperaturu po celoj zapremini, kao i merdevine i platforma kod viših rezervoara. Svi priključci se izvode sa pažljivo zatvorenim prolazom kroz izolaciju, kako vlaga ne bi ulazila u izolacioni sloj.

Izolacija se izvodi i na vertikalnim i na horizontalnim rezervoarima, pa izbor oblika zavisi isključivo od raspoloživog prostora i načina upotrebe. Vertikalna izvedba zauzima manje površine, lakše se prazni do kraja i pogodnija je za tehnološke procese sa mešanjem. Horizontalna izvedba se bira kada je visina ograničena, kada rezervoar ide u nisku prostoriju, ispod nadstrešnice ili na prikolicu. Kod horizontalnog termoizolovanog rezervoara posebno se vodi računa o nosećim sedlima, jer ona ne smeju da stisnu izolaciju ni da naprave direktan kontakt između unutrašnjeg suda i spoljne obloge, što bi stvorilo toplotni most. Zbog toga se u zoni oslonaca koristi izolacioni umetak povećane čvrstoće koji preuzima opterećenje bez gnječenja izolacije. U oba slučaja se sva oprema prilagođava obliku, pa se kod horizontalnih rezervoara ispust postavlja u najnižoj tački, a revizioni otvor na gornjoj strani.

Održavanje unutrašnjeg suda je jednako kao kod običnog plastičnog rezervoara i svodi se na povremeno pranje i vizuelni pregled zidova, spojeva i priključaka. Dodatna pažnja se posvećuje spoljnoj oblozi i izolaciji, jer je ključno da izolacioni sloj ostane suv. Zbog toga se povremeno proverava da li je obloga negde oštećena, da li su spojevi obloge zaptiveni i da li su prolazi cevi kroz izolaciju i dalje dobro zatvoreni. Voda koja uđe u izolaciju znatno smanjuje njenu efikasnost i teško se suši, pa se svako oštećenje popravlja odmah. Kod rezervoara sa grejanjem se jednom godišnje proverava rad termostata, stanje grejača i eventualne naslage kamenca na grejnom telu. Ventilacioni otvor treba redovno kontrolisati, jer se kod grejanih rezervoara na njemu mogu javiti naslage od pare. Uz ovako jednostavno održavanje termoizolovani rezervoar radi pouzdano dugi niz godina.

Cena zavisi od zapremine, oblika, debljine zida unutrašnjeg suda, vrste i debljine izolacije i vrste spoljne obloge. Poliuretanska pena je efikasnija ali skuplja od stiropora, dok obloga od nerđajućeg čelika znatno podiže cenu u odnosu na plastičnu ili od pocinkovanog lima. Radna temperatura sadržaja bitno utiče na cenu, jer viši temperaturni režim traži polipropilen veće debljine i pažljiviju konstrukciju. Značajnu stavku čini i oprema, odnosno grejači, grejni registri, termostati, termometri, mešalice, nivokazi, ventili i izolovani revizioni otvori. Ako rezervoar stoji na otvorenom, dodaje se UV zaštita i pojačana obloga. Na kraju se računaju transport i montaža, koji zavise od dimenzija i uslova pristupa lokaciji. Pošto se svaki termoizolovani rezervoar radi po meri, za tačnu ponudu je potrebno navesti zapreminu, vrstu tečnosti, radnu temperaturu, mesto postavljanja i spisak potrebnih priključaka i opreme.