Septička jama je vodonepropusna podzemna posuda u koju se sliva otpadna voda iz objekta koji nije priključen na javnu kanalizaciju. Njena osnovna funkcija nije skladištenje, kako se često misli, već primarni tretman otpadne vode. U njoj se mehanički razdvajaju čvrste materije od tečne faze i pokreće se anaerobna razgradnja organskog dela. Rezultat je znatno smanjeno organsko opterećenje vode koja izlazi iz posude, uz istovremeno zadržavanje mulja i masti unutra. Ispravno projektovana septička jama je tehnički uređaj sa jasnom logikom rada, a ne obična rupa u zemlji sa poklopcem.
U praksi se često meša nekoliko različitih pojmova. Vodonepropusna septička jama je zatvorena posuda iz koje ništa ne ističe u tlo, već se sadržaj periodično prazni cisternom ili se prečišćena voda vodi dalje kroz kontrolisan ispust. Upijajuća jama je konstrukcija sa perforiranim zidovima koja otpadnu vodu direktno propušta u okolno zemljište. Ovo drugo rešenje je zastarelo i predstavlja realan rizik za bunare i podzemne vode, jer neprečišćena voda putuje kroz tlo dalje nego što se očekuje. Savremen pristup podrazumeva vodonepropusnu posudu i kontrolisano zbrinjavanje sadržaja.
Kvalitetna septička jama je podeljena pregradama na dve ili tri komore. U prvoj i najvećoj komori odvija se glavno taloženje, gde teže čestice padaju na dno i formiraju sloj mulja, dok masti i lakše materije isplivavaju i grade plutajuću koru na površini. Voda iz srednjeg sloja prelazi u drugu komoru kroz otvor postavljen na sredini visine, gde se taloženje nastavlja sa manjim česticama koje su prošle prvu fazu. Treća komora služi za dodatno bistrenje i za smirivanje toka pre izlaza. Bez pregrada bi svaki dotok podigao već nataloženi mulj i izneo ga na izlaz, čime bi jama izgubila svaki smisao.
U septičkoj jami nema kiseonika, pa razgradnju organske materije obavljaju anaerobne bakterije. One razlažu masti, belančevine i ugljene hidrate na jednostavnija jedinjenja, pri čemu nastaju metan, ugljen dioksid i sumporovodik, a zapremina mulja se smanjuje. Ovaj proces je spor i zavisi od temperature, pa je zimi znatno manje efikasan nego leti. Ključno je da bakterijska zajednica ostane stabilna, a ona strada od agresivnih hemikalija koje dospevaju u sistem. Zbog toga izlivanje razređivača, sredstava za odčepljivanje, boja, ulja i velikih količina hlornih preparata u odvod direktno uništava rad septičke jame.
Efikasnost taloženja zavisi od toga koliko dugo voda ostaje u posudi pre nego što izađe. Preporučeno vreme zadržavanja je najmanje dvadeset četiri sata, a poželjno dva do tri dana za male sisteme. Ako je jama premala, dotok gura vodu prema izlazu brže nego što čestice stignu da se istalože, pa iz posude izlazi praktično neprečišćena voda. Ovo je najčešći uzrok neuspeha malih sistema, jer se zapremina bira prema ceni umesto prema broju korisnika. Vreme zadržavanja je i razlog zbog kog se septička jama ne dimenzioniše samo prema tome koliko retko želimo da je praznimo.
Polazna osnova je dnevna količina otpadne vode po osobi, koja u domaćinstvu sa punom sanitarnom opremom iznosi od 120 do 150 litara. Uobičajena preporuka je zapremina od najmanje jednog kubnog metra po članu domaćinstva, uz minimum od tri kubna metra za bilo koji objekat. Domaćinstvo od četiri člana time dobija posudu od najmanje četiri kubna metra, a za petočlanu porodicu se preporučuje pet do šest. Ako se sadržaj prazni cisternom, zapremina se bira i prema željenom intervalu pražnjenja, jer manja posuda znači češće i skuplje odvoženje. Za vikendice sa povremenim boravkom računa se prema broju ležajeva, a ne prema površini objekta.
Kod restorana, kafića, hotela, pekara i pogona sa proizvodnjom hrane, proračun se ne radi po broju stalnih korisnika, već po broju obroka, gostiju ili zaposlenih i po vrsti delatnosti. Kuhinjska otpadna voda nosi znatno više masti i organske materije od kućne, pa se pre septičke jame obavezno ugrađuje separator masti. Bez njega se mast taloži u cevima i formira debelu koru u prvoj komori, koja u kratkom roku smanjuje radnu zapreminu i izaziva zapušenja. Za smeštajne objekte se računa oko 150 do 200 litara po ležaju dnevno, a za restorane od 20 do 40 litara po obroku.
Betonske jame se decenijama izvode na licu mesta, ali imaju dva ozbiljna nedostatka. Beton je porozan i vremenom propušta, a spojevi između prstenova su mesta na kojima sadržaj izlazi u tlo, dok podzemna voda ulazi unutra i puni posudu bez ikakve upotrebe. Sumporovadonik koji nastaje pri anaerobnoj razgradnji dodatno razara betonsku strukturu iznad nivoa tečnosti. Plastične septičke jame od polietilena i polipropilena izrađuju se kao monolitna posuda bez spojeva, potpuno su vodonepropusne, otporne na koroziju i na agresivne gasove, imaju malu masu što ubrzava ugradnju i ne zahtevaju zidanje na licu mesta. Glatka unutrašnja površina se lakše prazni i manje zadržava naslage.
Septička jama izdvaja čvrste materije i smanjuje organsko opterećenje, ali ne proizvodi vodu koja se sme ispustiti u vodotok. Njen izlaz vodi u sledeći stepen tretmana, koji zavisi od uslova na lokaciji. Najčešća rešenja su upijajuće drenažno polje, upijajući bunar ili filtersko polje sa peskom i šljunkom, gde se prečišćavanje završava aerobnim procesima u zemljištu. Na terenima sa glinovitim tlom, sa visokim nivoom podzemne vode ili u blizini izvorišta, ova rešenja nisu dozvoljena ni izvodljiva, pa se prelazi na biološki prečistač. Odluka o nastavku sistema donosi se pre nabavke posude, jer određuje kotu izlaza i položaj jame.
Biološki prečistač koristi aerobne bakterije koje uz dovod vazduha razgrađuju organsku materiju znatno efikasnije od anaerobnih. Ovakav uređaj sadrži taložnik, aeracioni bazen sa duvaljkom i naknadni taložnik, a stepen prečišćavanja dostiže i preko 95 odsto smanjenja organskog opterećenja. Voda na izlazu se, uz ispunjene uslove, može ispuštati u recipijent ili koristiti za zalivanje zelenih površina. Prečistač zahteva stalno napajanje strujom i redovno održavanje, ali rešava situacije u kojima klasična septička jama nije dovoljna, kao što su objekti u zonama zaštite izvorišta, turistički objekti i naselja bez kanalizacije.
Gasovi koji nastaju u jami moraju imati kontrolisan put napolje, inače traže izlaz kroz sifone u kupatilu i kuhinji. Zbog toga se ventilacija izvodi cevi izvedenom iznad krovnog venca objekta, gde se gasovi razblažuju bez smetnje ukućanima. Sama posuda ima ventilacioni nastavak, a kod dužih kanalizacionih vodova ugrađuju se i dodatni odzračni elementi. Pojava mirisa u kupatilu najčešće znači isušen sifon, oštećenu ventilaciju ili prepunjenu jamu čiji nivo prekriva izlaz. Ispravno izvedena ventilacija je jednostavno i jeftino rešenje koje sprečava najveći broj pritužbi korisnika.
Mulj se u prvoj komori taloži bez obzira na to koliko sistem dobro radi, pa je periodično pražnjenje neizbežno. Za domaćinstvo od četiri člana sa ispravno dimenzionisanom posudom, pražnjenje je potrebno otprilike jednom u jednu do dve godine. Postupak izvodi specijalizovano vozilo sa vakuum pumpom, a važno je da se posle pražnjenja u posudi ostavi mala količina mulja koja služi kao inokulat za obnovu bakterijske zajednice. Potpuno isprana jama traje nedeljama da ponovo uspostavi aktivnu mikrofloru. Znaci da je pražnjenje potrebno su usporeno oticanje, pojava mirisa i podizanje nivoa iznad izlazne cevi.
Rad septičke jame zavisi od živih bakterija i od slobodnog protoka, pa nekoliko navika brzo dovodi do kvara. Vlažne maramice, higijenski ulošci, štapići za uši, mačji pesak i kuhinjske krpe ne razgrađuju se i formiraju čepove koje je moguće ukloniti samo mehanički. Ulje i mast iz kuhinje se hlade u cevima i stvaraju naslage koje smanjuju presek. Sredstva za odčepljivanje na bazi jakih kiselina i baza, razređivači, boje, lekovi i veće količine izbeljivača uništavaju bakterijsku zajednicu i praktično zaustavljaju razgradnju. Uobičajeni deterdženti u normalnim količinama ne predstavljaju problem, ali koncentrovani preparati primenjeni odjednom jesu.
Prvi signal je sporo oticanje vode iz sudopere, tuš kade i WC šolje, praćeno karakterističnim grgotanjem koje ukazuje na poremećen protok vazduha. Sledi neprijatan miris u dvorištu ili u prostorijama, a zatim vlažna i neobično bujna trava iznad jame ili oko drenažnog polja, što jasno govori da sadržaj izlazi tamo gde ne bi trebalo. Podizanje nivoa u posudi iznad izlazne cevi neposredno posle pražnjenja upućuje na zapušen ispust ili na zasićeno upijajuće polje. Svaki od ovih znakova se rešava lakše ako se reaguje odmah, dok se dugotrajno zanemarivanje pretvara u sanaciju celog sistema.
