Na Savi, Dunavu, Drini, Ibru i jezerima poput Srebrnog, Perućca ili Zaovinskog, sve više ljudi ima čamac, a sve manje ima gde da ga veže. Stari drveni vezovi trunu, a betonski se ne snalaze kada reka poraste ili opadne za par metara. Plutajuće marine rešavaju to tako što se dižu i spuštaju zajedno sa vodom. Prave ih ugostitelji, sportski klubovi, opštine, vlasnici splavova i vikendaša uz reku. Ovde je objašnjeno kako marina funkcioniše, od čega se sastoji, kako se sidri i šta je potrebno pre nego što se postavi u vodu.
Plutajuća marina je sistem pontona povezanih u gatove i prste, uz koje se vezuju plovila. Pontoni drže konstrukciju na vodi, a gornja površina služi kao staza za ljude. Za razliku od fiksnog pristaništa, ona prati nivo vode. Bez obzira na to da li je reka niska u avgustu ili visoka u proleće, razmak između palube čamca i staze ostaje gotovo isti. Na Ghibliplast blogu su ranije objašnjeni nosivost, sidrenje i stabilnost plastičnih pontona, ovde je fokus na planiranju celog sistema.
Osnovu čine plastični pontoni, na kojima stoji noseća konstrukcija i gazište od drveta, kompozita ili rešetke. Glavni gat ide paralelno sa obalom ili pod uglom, a od njega se odvajaju prsti između kojih stoje čamci. Pristupni most povezuje marinu sa obalom i pomera se kako voda raste i opada. Na stazama se postavljaju bitve za vezivanje, fenderi koji štite trup, ograde na mestima pada, ormarići sa strujom i vodom. Rasveta i aparati za gašenje požara su deo svake ozbiljnije marine.
Prvo se procenjuje koliko i kakvih plovila treba primiti. Gumenjak, jedrilica i jahta ne traže istu dužinu ni širinu veza. Vez za čamac mora biti nešto duži od plovila, sa dovoljno prostora za manevar između redova. Na rekama sa jakom maticom vezovi se postavljaju tako da čamac uplovljava uzvodno, protiv struje, jer se tako lakše kontroliše. Gat mora biti dovoljno širok za kolica, za prolaz dve osobe i za skladištenje opreme. Dobro nacrtan raspored pre početka izrade štedi skupe prepravke.
Reka nije jezero. Matica stalno vuče, nanosi granje, ponekad i cela stabla posle kiša u slivu. Sidrenje plutajuće marine izvodi se lancima vezanim za betonske blokove na dnu, stubovima zabijenim u dno ili čeličnim sajlama do obale. Na Dunavu kod Novog Sada, Zemuna ili Smedereva, gde su razlike između niskog i visokog vodostaja velike, sistem mora da dozvoli slobodno vertikalno kretanje, a da spreči bočno pomeranje. Stubovi sa kliznim prstenovima su često najsigurnije rešenje. Proračun sila uvek radi stručno lice.
Na jezerima nema matice, ali ima vetra i talasa. Perućac i Zaovine u brdima imaju i velike oscilacije nivoa zbog hidroelektrana. Marina na jezeru se sidri lancima i blokovima, uz dovoljno labavosti za promenu nivoa. Talasi koje prave gliseri traže čvrste spojeve između pontona i dobre fendere. Srebrno jezero kod Velikog Gradišta je primer gde su plutajući objekti postali deo turističke ponude.
Postavljanje marine na plovnom putu nije stvar dogovora sa komšijom. Potrebne su saglasnosti nadležne lučke kapetanije, vodoprivrede i lokalne samouprave, a za veće objekte i projektna dokumentacija. Postupak zavisi od lokacije, veličine i namene. Na nekim delovima obale postoje i urbanistička ograničenja ili zone zaštite prirode. Pre narudžbine pametno je proveriti šta se na toj lokaciji uopšte sme.
Stare improvizovane marine plutaju na buradima i blokovima stiropora. Burad rđaju i tonu, stiropor se mrvi, zagađuje reku i služi glodarima za gnezda. Pontoni od polietilena ne korodiraju, ne upijaju vodu i ne raspadaju se pod suncem kada imaju UV zaštitu. Nosivost je poznata unapred i proračunava se za ceo sistem. Kada se jedan ponton ošteti, menja se samo on.
Pre sezone se pregledaju spojevi, lanci, bitve i električne instalacije. Tokom leta se uklanja granje i otpad koji se zakači za pontone. Pred zimu se proverava sidrenje i uklanja oprema koju bi led mogao da ošteti. Na mestima gde se reka zamrzava, kao u jakim zimama na Tisi, razmatra se zaštita od leda. Održavanje marine je jeftinije kada je konstrukcija od materijala koji ne rđa i ne truli.
GHIBLIPLAST iz Osečine od 2009. godine proizvodi plastične pontone, plutajuće marine, pontone za splavove i plovne objekte, uz varilačke i bravarske radove na nosećim konstrukcijama. Marine se projektuju prema lokaciji, broju vezova i vrsti plovila, od manjih klupskih pristaništa do većih ugostiteljskih objekata na vodi. Proizvodnja je u Popučkama kod Valjeva, a izlazak na teren i isporuka organizuju se na Savi, Dunavu, Drini, Tisi, Moravi i jezerima širom Srbije, od Beograda, Novog Sada i Smedereva do Šapca, Loznice, Bajine Bašte i Velikog Gradišta. Javite se sa opisom lokacije i broja plovila, idejno rešenje stiže uz ponudu.
