Kada se gradi kuća izvan dometa gradske kanalizacije, jedno od prvih pitanja je gde će otići otpadna voda. Na selima, u vikend naseljima oko Zlatibora, Fruške gore, Avale ili uz Savu i Dunav, izbor se najčešće svodi na dve opcije. Septička jama ili prečistač otpadnih voda. Obe skupljaju istu vodu, ali rade potpuno drugačije i traže drugačiju brigu. Pogrešan izbor znači ili stalno plaćanje fekalnog vozila, ili uređaj koji ne radi kako treba. Ovde je objašnjeno kako funkcionišu, koliko koštaju u radu i kada je koja opcija pametnija.
U praksi se pod nazivom septička jama najčešće misli na vodonepropusnu sabirnu jamu. Otpadna voda iz kuće dolazi u zatvoren sud, tu se skuplja i čeka pražnjenje. Ništa ne izlazi u zemlju. Jamu prazni fekalno vozilo, a sadržaj se odvozi na mesto gde se prečišćava. Postoje i višekomorne septičke jame u kojima se odvija delimično taloženje i razgradnja. Na Ghibliplast blogu je ranije detaljno objašnjeno kako radi septička jama i kako se pravilno ugrađuje.
Biološki prečistač ne skuplja vodu, već je čisti. U njemu bakterije razgrađuju organsku materiju, uz dovođenje vazduha preko male duvaljke. Voda prolazi kroz nekoliko faza, taloženje, aeraciju, naknadno taloženje. Na izlazu dobija se znatno čistija voda koja se može ispustiti u upojni bunar, drenažu ili vodotok, ukoliko propisi to dozvoljavaju. Mulj koji se nakupi prazni se povremeno, mnogo ređe nego sabirna jama. Uređaj troši nešto struje i traži da sistem radi bez dužih prekida.
Sabirna jama je jednostavnija i jeftinija pri kupovini. Njen trošak dolazi kasnije, kroz pražnjenje septičke jame, koje u četvoročlanom domaćinstvu sa punim kupatilom i mašinama može biti često. Prečistač košta više na početku. U radu troši struju za duvaljku i povremeno pražnjenje mulja, ali nema redovnih dolazaka cisterne. Za stalno nastanjenu kuću razlika se kroz godine obično okrene u korist prečistača. Za vikendicu koja se koristi nekoliko vikenda godišnje računica izgleda drugačije.
Bakterije u prečistaču trebaju redovnu hranu. Kada se objekat ne koristi mesecima, biološka kultura slabi, a pri povratku vlasnika uređaju treba vremena da ponovo proradi kako treba. Septička jama za vikendicu nema taj problem, jer joj je svejedno koliko često se koristi. Na mestima gde se puni sporo, pražnjenje je retko i jeftino. Postoje prečistači prilagođeni povremenoj upotrebi, ali za tipičnu vikendicu na Rudniku ili Divčibarama sabirna jama često ostaje racionalniji izbor.
Kuće sa stalnim stanovanjem, manji pansioni, seoska domaćinstva u turizmu, restorani pored puta, farme sa sanitarnim čvorom. Svuda gde se proizvodi dosta otpadne vode svakog dana, prečistač za kuću ili objekat smanjuje troškove i problem dovoza cisterne. Prednost je i na terenima gde fekalno vozilo teško prilazi, recimo uz strme planinske puteve. Ako postoji mogućnost da se prečišćena voda koristi za zalivanje okućnice, korist je dvostruka.
Ispuštanje vode u zemlju ili vodotok nije stvar ličnog izbora. Prečišćena voda mora da ispuni određene parametre kvaliteta, a uslove propisuje nadležna lokalna uprava ili javno komunalno preduzeće. Na nekim lokacijama, naročito u zonama sanitarne zaštite izvorišta, dozvoljena je isključivo vodonepropusna jama. Pre odluke je pametno proveriti uslove u opštini. Tako se izbegava situacija da se kupi uređaj čija izlazna voda nema gde da ode.
Bez obzira na izbor, plastična izvedba ima prednosti nad betonskom. Plastična septička jama i plastični prečistač su vodonepropusni od prvog dana, bez hidroizolacije koja s godinama popušta. Lakši su za transport i ugradnju, postavljaju se za jedan dan. Ne pucaju od sleganja tla i ne propadaju od agresivnih gasova koji nastaju u otpadnoj vodi. Kod betona su pukotine i curenje česta pojava posle nekoliko decenija.
Prvo se proveri šta propisi dozvoljavaju na lokaciji. Zatim se proceni koliko ljudi stalno koristi objekat i koliko vode se troši. Treći faktor je teren, pristup za fekalno vozilo, mogućnost upojnog bunara ili ispusta. Izbor između prečistača i septičke jame posle toga postaje jasniji. Kod nedoumice, savet proizvođača koji radi oba sistema štedi mnogo kasnijih prepravki.
GHIBLIPLAST iz Osečine od 2009. godine proizvodi plastične septičke jame, biološke prečistače i separatore od polietilena i polipropilena. Svaki sistem se dimenzioniše prema broju korisnika i nameni objekta, a proizvodnja se nalazi u Popučkama kod Valjeva. Isporuka se organizuje u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak, Kraljevo, Užice, Zlatibor, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac, Kruševac, Leskovac i sva ostala mesta u Srbiji. Pozovite i opišite objekat, predlog rešenja dolazi uz ponudu.
