Izvor vode retko odgovara ritmu potrošnje na gazdinstvu. Bunar daje ujednačen ali skroman protok tokom celog dana, dok navodnjavanje traži veliku količinu u kratkom vremenu. Kiša dolazi neravnomerno, a upravo u julu i avgustu, kada je potreba najveća, nedelje mogu proći bez padavina. Cisterna rešava tu razliku tako što skladišti vodu u periodima kada je ima i isporučuje je kada je potrebna. Bez te izravnavajuće zapremine, sistem za navodnjavanje radi ispod projektovanog kapaciteta, pumpa se preopterećuje, a prinos zavisi od vremenskih prilika mnogo više nego što mora.
Osnov svakog proračuna je dnevna evapotranspiracija, odnosno količina vode koju biljka i zemljište zajedno gube u toku dana. U kontinentalnim uslovima Srbije, u punoj sezoni ta vrednost se kreće od 4 do 6 milimetara dnevno, što odgovara utrošku od 40 do 60 kubnih metara po hektaru. Povrtarske kulture na otvorenom polju traže gornju granicu, dok voćnjaci sa zasenjenim međurednim prostorom i sistemom kap po kap troše manje po jedinici površine. Plastenik od 500 kvadratnih metara u punoj proizvodnji troši između 2 i 4 kubna metra dnevno. Ove vrednosti daju okvir za dimenzionisanje i pre nego što se uradi detaljan projekat navodnjavanja.
Zapremina se ne bira prema dnevnoj potrošnji, već prema tome koliko dana sistem mora da radi bez dopune. Ako gazdinstvo navodnjava pola hektara povrća uz dnevnu potrebu od 25 kubnih metara, a bunar u toku dvadeset četiri sata daje 15 kubnih metara, dnevni manjak je 10 kubnih metara. Za pokrivanje sedam sušnih dana potrebna je zapremina od oko 70 kubnih metara, uvećana za rezervu. Kod sistema koji se pune isključivo kišnicom, polazi se od najdužeg zabeleženog perioda bez padavina na toj lokaciji, a to je u ravničarskim delovima Srbije često i tri do četiri nedelje u letnjim mesecima.
Sistem kap po kap radi u uskom opsegu pritiska, najčešće između 1 i 2,5 bara, a kapaljke daju projektovani protok samo ako je taj pritisak stabilan. Gravitacioni razvod iz nadzemne cisterne postavljene na postolje daje oko 0,1 bara po metru visine, što znači da je za pouzdan rad potrebno postolje visine nekoliko metara ili, mnogo češće, pumpa sa presostatom. Cisterna u ovom sistemu ima još jednu važnu ulogu, jer omogućava da voda odstoji i da se sitne čestice istalože pre nego što stignu do filtera. Time se produžava vek filtera i smanjuje učestalost začepljenja kapaljki.
Rasprskivači i tifoni traže znatno veći trenutni protok od sistema kap po kap, često nekoliko desetina kubnih metara na sat. Kod njih cisterna ne služi samo kao zaliha, već i kao ublaživač koji sprečava da pumpa povlači vodu direktno iz bunara brže nego što bunar može da je da. Rad pumpe na suvo je najčešći uzrok njenog kvara, a upravo se dešava kada se bunar isprazni pod naletom potrošnje. Sa ugrađenom cisternom, punjenje teče ravnomerno tokom celog dana, a navodnjavanje se izvodi u kratkim intervalima punim protokom. Ovakav raspored štedi i pumpu i bunar.
Kada parcela nema izvor vode, koristi se transportna cisterna na traktorskoj prikolici ili na sopstvenoj prikolici. Bira se zapremina usklađena sa nosivošću vučnog vozila, uz podsetnik da jedan kubni metar vode ima masu od hiljadu kilograma, pa cisterna od tri kubika u napunjenom stanju premašuje tri tone. U unutrašnjosti se ugrađuju pregrade protiv talasanja, jer masa vode koja se pomera pri kočenju i u krivini stvara udarno opterećenje na zid posude i na vezu sa prikolicom. Široko grlo omogućava brzo punjenje, a ispust većeg preseka brzo pražnjenje ili priključenje pumpe za prskanje i zalivanje.
Voda je najvažnija namirnica u stočarstvu i njen manjak se odmah odražava na proizvodnju. Muzna krava troši od 60 do 120 litara dnevno, u zavisnosti od mlečnosti i temperature, tovna junad oko 40 do 60 litara, ovce i koze od 8 do 12 litara, a svinje u tovu od 10 do 15 litara po grlu. Živinarska farma sa 5.000 brojlera troši nekoliko stotina litara dnevno u ranoj fazi i višestruko više pred kraj turnusa. Cisterna se dimenzioniše tako da pokrije najmanje tri dana potrošnje, jer prekid vodosnabdevanja u stočarstvu ne trpi odlaganje. Za pojenje se koriste posude od materijala sa potvrdom zdravstvene ispravnosti.
Krov farme, hale, plastenika ili gospodarske zgrade je besplatna slivna površina koja se u našim uslovima najčešće ne koristi. Sa krova površine 300 kvadratnih metara, pri godišnjoj količini padavina od 700 milimetara, može se sakupiti oko 170 kubnih metara vode godišnje, računajući gubitke. Ta količina je dovoljna za sezonsko navodnjavanje bašte, mladog voćnjaka ili plastenika. Kišnica ima još jednu prednost nad vodom iz bunara, jer je mekana, bez rastvorenih soli i karbonata, pa ne stvara naslage u kapaljkama i ne povećava zaslanjenost zemljišta. Za sakupljanje su potrebni filter za lišće, umirujući dotok i preliv.
Voda iz bunara i iz vodotoka nosi čestice peska, mulja, gvožđa i organske materije koje začepljuju kapaljke i oštećuju pumpu. Cisterna deluje kao taložnik, jer u mirnoj vodi teže čestice padaju na dno umesto da uđu u instalaciju. Zbog toga se ispusni priključak nikada ne postavlja na samom dnu, već nekoliko centimetara iznad, kako bi mrtva zapremina zadržala talog. Posle cisterne obavezno ide filter, peščani za veće sisteme ili disk i mrežasti za manje. Ovakav redosled, taloženje pa filtracija, produžava vek celog sistema i smanjuje troškove održavanja tokom sezone.
Uz cisternu se ugrađuje potapajuća pumpa ili površinska pumpa sa hidroforom, u zavisnosti od potrebnog protoka i pritiska. Presostat i ekspanziona posuda održavaju stabilan pritisak i sprečavaju često uključivanje pumpe. Plovak ili sonda nivoa štite pumpu od rada na suvo i omogućavaju automatsko punjenje iz bunara ili iz vodovoda. Nepovratni ventil sprečava povratni tok, a kuglasti ventil na najnižoj tački služi za sezonsko pražnjenje. Za veće sisteme koristi se automatika sa tajmerom ili kontrolerom navodnjavanja, koja pokreće zalivanje u ranim jutarnjim satima kada je isparavanje najmanje.
Fertirigacija podrazumeva doziranje mineralnih hraniva kroz sistem za navodnjavanje. Za pripremu rastvora koriste se posebne posude otporne na hemikalije, jer đubriva na bazi nitrata, sulfata i fosfata deluju agresivno na beton i na obične metale. Polietilen i polipropilen podnose ove rastvore bez oštećenja i bez otpuštanja materija u vodu. Važno je da se rastvor priprema u zasebnoj posudi, a ne u glavnoj cisterni, kako bi se izbeglo taloženje soli po celom sistemu i mešanje nekompatibilnih preparata. Posle svake primene sistem se ispira čistom vodom da bi se sprečilo kristalisanje u kapaljkama.
Voda izložena svetlosti i toploti u letnjim mesecima brzo razvija alge, koje potom začepljuju filtere i kapaljke. Zaštita je jednostavna, potrebno je da posuda bude potpuno neprozirna i dobro zatvorena, jer bez svetlosti alge ne mogu da se razviju. Tamniji spoljni sloj bolje blokira svetlost, ali jače apsorbuje toplotu, pa se za nadzemne posude na otvorenom preporučuje delimično zasenjenje ili postavljanje uz severnu stranu objekta. Voda zagrejana preko 25 stepeni pogoduje razvoju mikroorganizama i nije poželjna ni za navodnjavanje osetljivih kultura. Ukopana cisterna ovaj problem rešava sama po sebi.
Na kraju sezone sistem se priprema za zimu, jer voda pri smrzavanju povećava zapreminu i najpre razara ono što je najuže, a to su cevi, ventili i telo pumpe. Postupak počinje pražnjenjem cisterne ili spuštanjem nivoa ispod dubine smrzavanja kod ukopanih posuda. Zatim se prazne razvodni vodovi, otvaraju svi ventili, skida pumpa i unosi u zatvoren prostor, a filteri rastavljaju i ispiraju. Nadzemne posude se ne ostavljaju delimično pune, jer led na slobodnoj površini stvara najveći pritisak na zid. Kapaljke i creva se namotavaju i skladište zaštićeni od direktnog sunca, koje ih tokom zime oštećuje jednako kao i mraz.
Najskuplja greška je premala zapremina, jer se posuda kupuje prema prosečnoj potrošnji umesto prema najdužem sušnom periodu. Sledi izostanak taloženja i filtracije, što tokom jedne sezone može da začepi ceo sistem kap po kap. Rad pumpe na suvo, zbog nepostavljene zaštite nivoa, uništi pumpu u roku od nekoliko minuta. Kod transportnih cisterni česta je vožnja polupune posude bez pregrada i nedovoljno vezivanje za prikolicu. Konačno, upotreba iste posude naizmenično za sredstva za zaštitu bilja i za pojenje stoke je ozbiljan propust, jer se ostaci preparata zadržavaju i nakon ispiranja.
