Ponton je zatvoreno plovno telo koje svojom zapreminom obezbeđuje uzgon i nosi konstrukciju iznad sebe. Bez obzira na to da li se radi o splavu, kući na vodi, gatu u marini, plutajućoj platformi ili pristanu za čamce, ponton je element koji određuje nosivost, stabilnost i sigurnost celog objekta. Savremeni pontoni se izrađuju od polietilena visoke gustine, a unutrašnjost može biti prazna, ispunjena ekspandiranim polistirenom ili podeljena na više nezavisnih odeljaka. Njihova osnovna prednost je što ne korodiraju, ne trule, ne upijaju vodu i praktično ne zahtevaju održavanje ispod vodne linije.
Uzgon se određuje Arhimedovim zakonom, prema kome telo istiskuje zapreminu vode jednaku sili kojom je nosi. Praktično, jedan kubni metar potpuno potopljenog pontona daje uzgon od približno hiljadu kilograma. Ponton zapremine 3 kubna metra time teoretski nosi oko tri tone, ali se u praksi nikada ne računa sa potpunim potapanjem. Radna nosivost se ograničava na 60 do 70 odsto teoretske, kako bi deo tela uvek ostao iznad vode i obezbedio rezervu stabilnosti pri talasu, pri pomeranju tereta i pri okupljanju ljudi na jednoj strani. Ta rezerva je razlika između mirnog objekta i objekta koji se opasno naginje.
Ukupno opterećenje se sabira iz nekoliko stavki. Prva je sopstvena masa konstrukcije, odnosno noseći ram, pod, zidovi, krov i obloge. Druga je masa opreme i nameštaja, treća je korisno opterećenje od ljudi, koje se za palube računa sa najmanje 250 do 300 kilograma po kvadratnom metru, a četvrta su rezervoari za vodu, kanalizacija, agregat i akumulatori. Na zbir se dodaje rezerva od najmanje 30 odsto za kasnija proširenja i za neravnomeran raspored tereta. Broj i zapremina pontona se zatim biraju tako da radna nosivost pokrije ukupno opterećenje, uz proveru zagaza pri najnepovoljnijem rasporedu.
Modularni sistem podrazumeva pontone standardnih dimenzija koji se međusobno povezuju u veće celine. Prednost je jednostavno sklapanje, mogućnost kasnijeg proširenja i lako zamenjivanje pojedinačnog modula bez rastavljanja cele platforme. Ovakav sistem se koristi za pristane, plutajuće staze, platforme za kupanje, radne platforme i privremene objekte na vodi. Za veće i trajne objekte, kao što su splavovi i kuće na vodi, koriste se pontoni većih dimenzija po meri, jer manji broj velikih tela daje mirnije ponašanje na talasu i jednostavniji prenos opterećenja sa nosive konstrukcije.
Prazan ponton oslanja se na hermetičnost plašta, pa svako probijanje znači ulazak vode i gubitak uzgona na tom telu. Ponton ispunjen ekspandiranim polistirenom zadržava plovnost i posle oštećenja, jer ispuna sama po sebi ne upija vodu i nastavlja da nosi. Ovo je važna sigurnosna razlika kod objekata na rekama sa plovidbom, gde postoji rizik od udara plutajućeg drveta i naplavina. Kod praznih pontona sigurnost se povećava podelom unutrašnjosti na više nezavisnih odeljaka, tako da oštećenje jednog ne prazni celo telo. Kod većih objekata se često kombinuju oba pristupa.
Između pontona i objekta postavlja se noseći ram, najčešće od čeličnih profila sa antikorozivnom zaštitom ili od drvenih greda odgovarajućeg preseka. Ram ima zadatak da opterećenje prenese ravnomerno po celoj gornjoj površini pontona, a ne u pojedinačnim tačkama. Direktno oslanjanje stubova ili teških elemenata na malu površinu plastičnog tela stvara koncentrisano naprezanje i vremenom dovodi do udubljenja i oštećenja. Veza između pontona i rama izvodi se kroz predviđena mesta za pričvršćivanje, sa podmetačima koji raspoređuju silu. Kod čelične konstrukcije naročito je važna kvalitetna zaštita od korozije, jer je sredina stalno vlažna.
Sidrenje je pitanje sigurnosti, a ne detalj koji se rešava na kraju. Sistem se bira prema jačini struje, prema režimu vodostaja i prema izloženosti vetru i talasu. Na rekama sa velikom promenom nivoa koriste se vertikalni vodeći stubovi, odnosno pilotii, po kojima se objekat podiže i spušta zajedno sa vodom, uz vođice koje ga drže na mestu. Na mirnijim vodama koriste se sidra sa lancem i elastičnim vezovima, uz obavezno računanje na najviši i najniži zabeleženi vodostaj. Kod sidrenja lancima dužina se određuje tako da pri visokom vodostaju ostane dovoljno slobodnog lanca, jer prekratak lanac pri porastu nivoa vuče objekat pod vodu.
Marine se sastoje od glavnog gata i bočnih prilaza za privez plovila. Pontoni u marini nose ne samo sopstvenu konstrukciju i ljude, već i sile koje na privez prenose vezana plovila, naročito pri vetru i pri prolasku brodova. Zbog toga se konstrukcija dimenzioniše na horizontalne sile, a ne samo na vertikalno opterećenje. Na gatovima se ugrađuju bitve za privez, odbojnici, merdevine za izlazak iz vode, rasveta i priključci za struju i vodu. Prilaz sa obale izvodi se preko zglobne rampe koja prati promenu vodostaja i ostaje bezbedna i pri velikoj razlici nivoa.
Pored ugostiteljskih i stambenih objekata, pontoni se koriste kao osnova za radne platforme, za nosače pumpi i crpnih stanica, za plutajuće pontonske mostove, za platforme za ronjenje i za nosače opreme pri radovima na vodi. U ovim primenama nosivost i stabilnost su još važnije, jer se teret često pomera po palubi tokom rada. Radna platforma mora imati dovoljno veliku površinu u odnosu na visinu tereta, kako bi se izbeglo prekomerno naginjanje. Za takve namene se pontoni izrađuju po meri, sa rasporedom tela prilagođenim mestu na kome se očekuju najveća opterećenja.
Metalni pontoni od čelika zahtevaju stalnu antikorozivnu zaštitu, a mesta zavarivanja i vodna linija su tačke na kojima korozija najpre napreduje. Betonski pontoni su izuzetno teški, komplikovani za transport i osetljivi na dejstvo mraza, jer voda u porama beton razara pri ciklusima smrzavanja. Polietilen visoke gustine ne korodira, ne upija vodu, otporan je na uticaj mikroorganizama i na hemikalije koje se u vodi mogu naći, a mala masa znatno pojednostavljuje transport i montažu. Uz to, elastičnost materijala omogućava da ponton pri udaru primi deformaciju i vrati se u prvobitan oblik, umesto da pukne.
Ponton je stalno izložen suncu, pa je otpornost na ultraljubičasto zračenje jedan od najvažnijih zahteva. Bez odgovarajućih stabilizatora, površinski sloj polietilena tokom godina postaje krt i sklon mikropukotinama. Kvalitetni pontoni izrađuju se od materijala sa UV stabilizatorima i pigmentima koji dodatno štite od prodora svetlosti. Iznad vodne linije se javlja i termičko opterećenje, jer se tamnije površine leti jako zagrevaju. Zbog toga se za pontone najčešće biraju svetlije nijanse, koje manje apsorbuju toplotu i time smanjuju termičko širenje elemenata i naprezanja u spojevima sa nosivom konstrukcijom.
Pontoni od polietilena ne traže bojenje ni antikorozivnu zaštitu, ali podležu redovnoj kontroli. Najmanje dva puta godišnje treba proveriti stanje veza sa nosivom konstrukcijom, zategnutost vijaka, stanje sidrenih lanaca i vođica, kao i eventualna mehanička oštećenja plašta. Naslage algi i školjki na potopljenom delu se uklanjaju mehanički ili pranjem pod pritiskom, jer povećavaju masu i otpor. Pre zimskog perioda proverava se sidrenje sa računicom na velike vodostaje i na pojavu leda, koji pri kretanju može da nanese znatnu silu na bok objekta. Sve uočene deformacije treba zabeležiti i pratiti, jer promena oblika ukazuje na koncentrisano opterećenje koje treba preraspodeliti.
Prednost polietilena je i mogućnost popravke bez zamene celog tela. Oštećen deo se čisti, priprema i zavaruje ekstruzionim ili toplotnim postupkom, uz dodatni materijal iste vrste, čime se dobija spoj uporediv sa osnovnim materijalom. Ovaj postupak zahteva odgovarajuću opremu i obučenog izvođača, jer se kvalitet vara ne može proceniti golim okom. Zavarivanjem se izvode i naknadne izmene, kao što su dodavanje priključaka, ojačanja ili mesta za pričvršćivanje. Za razliku od lepljenja ili krpljenja, ispravno izveden var ne stari brže od okolnog materijala i ne predstavlja slabu tačku konstrukcije.
Prvi korak je lokacija, jer režim vodostaja, jačina struje i izloženost vetru određuju i konstrukciju i način sidrenja. Sledi definisanje namene i veličine objekta, iz čega proizilazi ukupno opterećenje, a iz njega broj i zapremina pontona. Paralelno se planiraju instalacije, snabdevanje vodom, zbrinjavanje otpadnih voda, napajanje i pristup sa obale, jer sve to nosi dodatnu masu i zahteva prostor. Na kraju se planiraju montaža i transport, jer sklapanje na vodi i sklapanje na obali sa spuštanjem u vodu traže potpuno različitu pripremu. Objekat na vodi podleže i propisima o plovnim putevima i o korišćenju vodnog zemljišta, pa se dozvole rešavaju pre početka radova, a ne posle.
